Neočekivane osobine loših šefova: Ovo su 3 "crvene zastavice" za svakog radnika

Foto: Shutterstock

Neke "uobičajeno" loše osobine, navike ili obrasce ponašanja šefova - relativno je lako uočiti, ali ovaj tekst se bavi nešto drugačijom temom.

Kako da prepoznate "toksičnog" šefa, i onda kada on ne deluje tako?

Teme za vas

CNBC se podrobnije pozabavio tim pitanjem, konsultujući Kevina Lega iz firme Sage, koja pomaže u dizajniranju i razvoju nastavnih planova i programa za obuku na poslu.

Loši šefovi su, de facto, oduvek postojali na radnom mestu. Uglavnom su previše zahtevni, bučni, pasivno agresivni, ipak, postoji i ona grupa poslodavaca/rukovodilaca koji malo veštije kriju svoje namere.

Drugim rečima, podmukliji su od prve grupe. Takvi šefovi su najčešće ova tri tipa osobe:

1. Nedovoljno rukovode timom koji vode, što je, prema mišljenju Lega, veliki propust; čak veća šteta za zaposlene od ponašanja mikromenadžera, koji su često zahtevni. Kako kaže Kevin, "da stvar bude gora, ovakvi šefovi nedovoljno rukovođenje uglavnom smatraju svojom vrlinom". Ipak, kada treba doneti teške odluke, previše prijateljski nastrojen šef, kojem nedostaje kredibilitet, može biti poguban za uspeh firme.

2. Šef koji preterano priča obično ima "naduvano mišljenje" o sebi i veruje da je najpametnija osoba u prostoriji, smatra Kevin Leg. To su rukovodioci koji, kako on dalje objašnjava, jednostavno vole "slatku melodiju sopstvenog glasa".

- Oni veruju da svojim zaposlenima moraju konstantno davati dijatribu i vole da svako malo sazivaju sastanke tima. Ono što je opasno u vezi sa takvim ponašanjem je to što će održati kulturu u kojoj zaposleni prestaju da shvataju svog šefa ozbiljno. To znači da se istinski vredni saveti ili iskustvo - eliminišu, usled velikog broja nepotrebnih reči - navodi Leg.

3. Ultra-fin šef, ili tzv. lažna ljubaznost poslodavca, možda ne može uvek lako da se prepozna, ali to ponašanje može biti štetnije nego što se čini, navodi Kevin Leg.

- Šefovi to rade kada im nedostaje set alata za kretanje kroz asimetrije odnosa između njih i njihovih zaposlenih. Oni koriste plitku – i neefikasnu – taktiku ponašanja i govora, kao da su oni i njihovo osoblje samo drugari koji se druže u kancelariji. Ako ne povučete jasne granice, osoblje može da se oseća zbunjeno, jer prijatelj ne bi trebalo da vam diktira šta da radite niti da vas unapređuje na radnom mestu - kaže ovaj stručnjak.

(Telegraf Biznis)