Bučne komšije: Šta kad nemate mir u svoja četiri zida

Valja imati na umu koja su osnovna prava i obaveze svakoga od nas, gde prestaju kompromisi, a počinje granica koju ne bi trebalo prelaziti.

Kućni red

Svakog dana, period od 13h do 17h popodne, i od 22h do 6h ujutru, bez obzira da li je u pitanju praznik ili regularan dan, rezervisan je za odmor. To u praksi znači da bi svako od nas trebalo da se ponaša na način koji garantuje mir i tišinu. Budući da je u pitanju rastegljiv pojam, koji se može shvatiti subjektivno, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je stoga jasno definisao sporne situacije: puštanje glasne muzike, sviranje i pevanje, kao i renoviranje.

Za potonje je predviđena kazna u iznosu od 5 do 50 hiljada dinara za izvođače radova, ukoliko ne poštuju ovaj propis. Bilo kakav vid slavlja ili adaptacija u stanu, moraju se unapred najaviti putem jasno istaknutog obaveštenja u ulazu i/ili hodniku zgrade.

Za kršenje ovih propisa, možete se obratiti komunalnoj inspekciji gradske opštine kojoj pripadate, što i jeste najčešći put kojim građani krenu. Komunalne inspekcije su ovlašćene da vrše kontrolu nad odlukama koje donosi Skupština grada, a tu spada i Odluka o kućnom redu u stambenim zgradama. Tako da, pravljenje buke bilo kakvog porekla, koja ugrožava ostale stanare, spada u nadležnost komunalnih inspekcija gradskih opština.

Kad zvuk postaje buka?

Korišćenje različitih kućnih uređaja i aparata, kao i igranje i trčanje dece po stanu, dozvoljeni su do sobne jačine zvuka. Kako nigde nije definisan kriterijum sobni, ostaje da zaključimo da je i ovo prepušteno proizvoljnoj proceni. Prema podacima Fakulteta zaštite na radu, dozvoljeni nivoi buke u životnoj sredini, računajući samo stambenu zgradu (boravišne prostorije), ne smeju prelaziti 35 decibela danju i 30 decibela noću. Ako imamo na umu da kućni aparati uglavnom proizvode buku između 70 i 80 decibela, jasno je koliko se ovi standardi ne poštuju. Koliko puta ste čuli komšiju, kako je u  sred noći uključio veš mašinu?

Moguće rešenje

Jasno je da se ne možemo za svaku aktivnost obraćati komunalnoj inspekciji. Jedno od mogućih solucija je postavljanje zvučne izolacije. Razlog zbog kog se zvuci lako prenose vazduhom, jeste korišćenje lakih materijala za konstrukciju zidova, koji nemaju sposobnost da zaustave buku. Pregradni zidovi se uglavnom rade da budu što tanji i ekonomičniji, a ne da dobro izoluju prostorije. Kamena vuna često se spominje kao najoptimalniji materijal za različite vrste izolacija, pa tako je slučaj i sa akustičnom. Budući da poseduje isprepletano-vlaknastu strukturu, pruža najbolja akustična svojstva.

Pored toga što smanjuje prodor buke, ona takođe neutrališe zvukove svakodnevnog života – pomeranje nameštaja, viku komšija… U stanju je da prenos buke smanji i za 50 decibela. Mana ovog vida izolacije može biti gubitak na prostoru, pošto debljina, zajedno sa aluminijumskim profilima i gipsanim pločama, može iznositi od 6 do 8 cm.   Dobra alternativa može biti pluta, i zbog uštede na gubitku prostora, i zbog toga što je u ekološkom smislu, potpuno prirodna i ponovno upotrebljiva. Sloj od 3mm presovane plute, može smanjiti buku za 19 decibela.

Kako vi izlazite na kraj sa bučnim komšijama?

(Telegraf Biznis/4.zida.rs)