Stari, napušteni objekti na top lokacijama u Beogradu zvrje prazni: Otkrivamo dva rešenja

Stari, napušteni objekti u prestonici su višegodišnji problem, a reč je uglavnom o atraktivnim lokacijama.

Osim nezavršenih zgrada koje imaju i višedecenijski staž, postoje i mnoge kuće i placevi koji osim što zauzimaju prostor, nemaju svrhu godinama. Iako je reč o privatnoj imovini, činjenica je da njeni vlasnici ne vode računa o istoj, što je potencijalno čini opasnom po ljude i okolinu.

Novac, porodični spor, i nezainteresovanost su tri razloga takvo stanje.

Privatna svojina je ipak regulisana, te se ne može lako rešiti ovaj problem koji je istaknut posebno tamo gde naslednicima i nije važno šta će biti sa tom imovinom.

Tako, pojedine top lokacije su zarobljene u milosti nekog da bar prepusti te parcele ukoliko im već ništa ne znače.

Proveravali smo da li uopšte zakonski nešto može da se uradi?

- Napušteni objekti koji su u vlasništvu fizičkih ili pravnih lica, a nisu u vlasništvu Grada ili Republike su ipak nešto što ne možemo da rekonstruišemo, odnosno nemamo pravo da investiramo sredstva u nešto što nije državno - kaže za Telegraf Biznis Marko Stojčić, glavni urbanista.

Kako nam objašnjava, obaveza svakog vlasnika, bilo da je on zainteresovan za nekretninu ili ne, jeste da spoljašnji deo objekata bude pre svega bezbedan po okolinu, a s druge strane da ne narušava odnosno ne naružava sredinu u kojoj se nalazi.

- Ono što mi možemo da uradimo jeste da izvršimo inspekcijski nadzor i da uradimo tj. naredimo sanaciju objekta pre svega ako on svojim izgledom ugrožava bezbednost - navodi Stojčić.

Pritisak jeste opcija, međutim, to u praksi nije jednostavno. S druge strane, postoji jedno drugo moguće, ali nepopularno rešenje.

Kada je reč konkretno o objektima, procena je da u Srbiji ima do 50.000 napuštenih stambenih i poslovnih zgrada, najviše u Beogradu. One tako stoje iz različitih razloga: zbog nelegalne gradnje, spornog vlasništva, stečaja ili bankrota investitora, i kao što smo naveli - nebrige naslednika.

Mnogo je njih koje nisu predmet restitucije a godinama su nedovršene, ili su pod krovom ali sa katancem.

Ti objekti su uglavnom mrtav kapital, a štetu ima ne samo vlasnik, već i država jer ne naplaćuje porez na imovinu.

- To nije pitanje samo za restituciju, već pitanje koje u Beogradu postoji već 30 godina - rekao je za naš portal Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Uvek može poreski da se optereti neki objekat jer je interes grada da ga stavi u funkciju i da se vrši pritisak da se otuđi, ističe on.

- Ne samo iz ekonomskih razloga, već i komunalnih. Znamo za mnoge takve koji prave ogroman problem stanarima okolo. Možda ne može da se ospori imovina, ali niko vam ne može osporiti kao državi da poreskim pravom i načinima opteretite vlasnika. Pravo svojine podrazumeva i neku obavezu - kaže nam Sekulić.

- Moje iskustvo govori da se tu radi najčešće oko porodičnih sporova, nisu jasni pravno imovinski odnosi. Ali nezavisno od toga, država ima svoje interese, Grad svoje i ima pravo da vrši jedan legelan pritisak da se to reši. To je sistemsko pitanje - ističe on.

Napuštene lokacije često mogu biti i opasne, posebno kada je reč o objektima ili njihovim ostacima.

- Nisu obezbeđene i mogu da se uruše. U nekima se skupljaju kriminalci i narkomani, ali i psi i mačke lutalice i izvor su zaraze i drugih opasnosti - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Rodić smatra da bi svaka opština trebalo da ima tačnu evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji, ali i onih napuštenih, kao i da bi mogao da se nađe način da se spreči da takav problem nastane.

On smatra da postoji zakonski osnov, samo bi trebalo da se primenjuje.

Takvih parcela kojima se ne zna naslednik ili jednostavno nije zainteresovan za isti, ima čak i u centru Beograda, u ulicama Molerovoj, Skadarskoj, kod Kalemegdana, u blizini poznatog hotela, zgrada preduzeća "Rad".

Takva je do nedavno bila i čuvena zgrada na Novom Beogradu sa helidromom, ali je prošle godine konačno prodata pa danas već drugačije izgleda.

Postoji i jedna, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i ulice Kneza Miloša. Od prvobitnog projekta se odustalo a parcela do danas stoji prazna, oblepljena reklamnim panoima.

Nedaleko od Geneks kule, nalazi se veći objekat prekriven reklamama za koji mnogi ne znaju koja mu je namena. Reč je o nikad završenoj garaži na šest spratova. Zovu je i pejntbol zgrada.

Jedan od najvećih napuštenih objekata je svakako akva-park u Bloku 44 na Novom Beogradu. Očekivalo se da će još 2006. biti gotov najveći takav park u ovom delu Evrope, na gradilištu veličine deset fudbalskih terena. Danas ovo je jedno od najvećih rugla prestonice.

U Bulevaru despota Stefana 39, nedaleko od Trga republike, nalazi se zgrada koja nikada nije završena, niti privedena nameni. Takva je i zgrada Beobanke, za koju, istini za volju postoji plan da se uskoro krene za radovima.

Postoji i jedna napuštena garaža u Bloku 70, pa zgrada robne kuće na Banovom brdu. Ima i onih lokacija, poput jednog "džepa" nedaleko od Knez Mihailove, koja godinama "čami"...

I sam Rodić navodi da kada je reč konkretno o privatnim parcelama ili objektima, zaista nema mnogo načina da se neko natera da sa tim nešto uradi, ali saglasan je sa dvojicom drugih naših sagovornika koji ističu da početno rešenje može biti pritisak, u vidu inspekcije ili obaveza prema gradu, i porez, koji je legalno pravo Grada da svoje interese realizuje za dobrobit građana.

Da li imate sličnu situaciju u vašem kraju? Šaljite nam fotografije i pišite na biznis@telegraf.rs

(Telegraf Biznis)