Šta Delta ne sme da radi sa Sava centrom, šta mora i koji je prvi sledeći korak

Foto: Wikimedia/Flickr/Daniel Aragay

Prodat je Sava centar, jedan od simbola Beograda za 17,54 miliona evra. Novi vlasnik najvećeg kongresnog centra u zemlji je kompanija Delta Holding, u vlasništvu Miroslava Miškovića.

Delta holding bila je jedini ponuđač prilikom trećeg pokušaja prodaje koju je oglasio Grad Beograd. Cena mu je spuštena čak tri puta. 

Šta može novi vlasnik da uradi sa Sava centrom, a šta je u obavezi, i odakle pre svega, treba da krene?

- Danas smo potpisali obavezujuću izjavu. Prvo sledeće je na redu kupoprodajni ugovor i isplata pune cene - rekli su za Telegraf Biznis iz Delta holdinga posle današnje završene licitacije. 

Kako su nam naveli, trenutno kompanija razmatra svetske stručnjake iz ove oblasti koji bi mogli da rade na projektu. Kada se završi projekat renoviranja, Delta će, navode nam, pristupiti radovima.

- Težimo ka tome da to bude što pre - rekli su nam. Ujedno, na krajnje rokove utiče više različitih faktora, ali kompanija je spremna da uloži u investiranje.

Sme li Delta da ruši Sava centar?

Dodatno, projekat rekonstrukcije treba da dobije saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika pod čijom je zaštitom Sava centra.

Delta holding treba da u adaptaciju i rekonstrukciju kongresnog kompleksa, koji se nalazi na gotovo tri hektara građevinskog zemljišta, uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.

Obavezna je i da ne menja namenu Sava centra koja i dalje treba da ostane u funkciji kongresnog turizma, imajući u vidu da objekat uživa status prethodne zaštite.

Umetničko-istorijska dela, kao nepokretna i pokretna kulturna dobra u objektu, nisu predmet prodaje.

Predviđena je i kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze.

Kako su nam ranije rekli u Delti, procenjeno je da će investicija za renoviranje Sava centra biće veća od 60 miliona evra. Planiraju kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji.

Precizirano je da investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje i uvođenje kompletno novih multimedijalnih instalacija.

Iz Delte su naveli da su spremni da rekonstrukcijom zadrže izgled i namenu, a da unutra stvore novi Sava centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča.

Gradnja Centra Sava trajala je svega tri godine i to uključujući hotel Interkontinental (danas Kraun plaza).

Još 2016. godine Grad Beograd raspisao je tender za osnivanje zajedničkog preduzeća u koje će grad uneti Sava centar, a partner novac za rekonstrukciju objekta, tada je minimum bio 15 miliona evra. Grad bi zadržao 51 odsto akcija, a partner 49 odsto, mada bi on bio zadužen za menadžment.

Tek posle drugog propalog tendera, Grad se odlučuje da proda Sava centar.

Na prvom tenderu, po početnoj ceni od 27 miliona evra i obavezom ulaganja od najmanje 50 miliona evra u narednih pet godina ne javlja se niko. Ni na ponovljenom tenderu sa početnom cenom od 21,7 miliona,isti slučaj.

Tek kada je cena pala na 17,5 miliona evra, u ovom, trećem tenderu, Delta je podnela ponudu.

Istorijski gledano, Sava Centar je autorsko delo Stojana Maksimovića, sagrađeno u kratkim rokovima, kako bi Beograd 1977. godine dočekao Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji. U drugoj fazi, 1978. pridodata mu je i Velika dvorana, a godinu dana kasnije i hotel InterContinental. Ovo poslednje zdanje već je u sastavu Delte i pod brendom Crowne Plaza nastavlja da dočekuje strane i domaće goste u prestonici Srbije.

Sava Centar danas se s pravom smatra delom istorije, kao objekat koji je ugostio generalnog sekretara UN Peresa de Kueljara, direktora Svetske banke Maknamaru, predsednike država, umetnike kakvi su Majl Dejvis, tenori Pavaroti i Domingo, B. B. King i Zubin Mehta.

Printskrin: Google Street View

U arhitektonskom smislu Sava Centar je postavio temelj modernog Beograda. Autor Maksimović prvi se odlučio za objekat koji nije klasično četvrtast, sa staklenom fasadom, koja će danas postati obeležje Novog Beograda i parametar prema kome se stvaraju projekti novih zgrada.

Zašto je zanimljiv Delti?

- Delta od početka veoma ozbiljno pristupa ovom poslu. Sava centar je jedan veoma složen objekat za upravljanje, naše mišljenje je da malo kompanija ima snagu i sposobnost da ga pretvori u profitabilan projekat. Verujemo da Delta to jeste. Naša prednost je što u neposrednoj blizini, tačnije u istom građevinskom kompleksu, imamo hotel Crowne Plaza. U neposrednoj blizini je hotel Holiday Inn, a završavamo ovih dana i Indigo Hotel u centru Beograda. To znači da u Beogradu imamo više od 600 hotelskih soba i ambiciju da taj broj povećamo, izgradnjom hotela InterContinental. U sinergiji hotela i kongresnog centra možemo da napravimo dobar posao. Ako te sinergija nema, veliko je pitanje zašto bi neko uložio oko 80 miliona evra u kongresni prostor koji trenutno pravi samo velike gubitke - rekli su za naš portal iz Delta holdinga.

Još prošle godine u intervjuu za Telegraf Biznis, negde baš u ovo vreme, Živorad Vasić je rekao da Delta neće odustati od Sava centra.

Kompanija neće moći da uradi ništa da oskrnavi taj objekat, već samo da ga unapredi i dovede u stanje kakvo priliči ovako značajnom objektu, u poslovnom, kulturnom i urbanističkom smislu.

To važi i za spoljašni izgled, što znači da Sava Centar kao arhitektonsko rešenje zadržava sve atribute koje ima danas i samim tim ostaje vizuelni simbol glavnog grada, a posebno njegovog novobeogradskog dela.

- Zbog toga smatramo da imamo kapaciteta da od Sava Centra napravimo moderan kongresni centar, a od Beograda središte poslovnih, kulturnih i zabavnih događanja u regionu. To je ideja sa kojom pristupamo Sava Centru kao jednom od prepoznatljivih objekata Beograda, zdanju koje za glavni grad ima poslovni, kulturni i istorijski značaj - poručuju iz Delte.

U planu je, kako su nam rekli, možda i pasarela između hotela i Sava centra.

(Telegraf Biznis)