Beograd je podeljen na 14 zona: Proverite u kojoj ste vi i koliko ćete tačno platiti porez za stan

Ilustracija: Nikola Jovanović

Grad Beograd, po zakonu, ima obavezu svake godine da do 30. novembra da objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama koje će se koristiti za utvrđivanje osnovice za porez na imovinu.

Za pojedine građane Beograda to podrazumeva uvećanje naredne godine u proseku od oko šest posto, a to će zavisiti od toga u kojoj im se od 14 zona nalazi nekretnina jer je u svakoj od njih cena kvadrata različito uvećana.

Dalje, to znači da će određene kategorije dobiti i manji porez nego ove godine.

Kako su rekli za Telegraf Biznis iz Sekretarijata za javne prihode pri Gradu Beogradu, porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene  po metru kvadratnom odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukama grada Beograda. Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu januar-septembar prethodne godine.

U skladu sa kretanjima cena dolazi i do povećanja ili smanjenja prosečnih cena, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu.

Na primer, procenjena cena kvadrata na osnovu koje se izračunava porez na imovinu, za ekstra zonu poslovanja, u 2020. iznosio je 195.052 dinara za stan, dok će naredne godine on biti 206.838 ili šest odsto veći.

Vrednost kvadrata stana u prvoj zoni za 2020. je iznosila 190.091, a za sledeću će biti 199.942. U osmoj zoni procenjena cena kvadrata je sa 36.655 dinara skočila na 38.993 što je povećanje od 6,4 odsto.

Kuće su nešto drugačije vrednovane, tako da postoje delovi grada u kojima će građani plaćati i manji porez na imovinu za ovakve objekte.

Foto: Grad Beograd

Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.  

Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar, Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna, ali i Surčin, četvrta i peta periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.

U zoni šest su sela na opštini Palilula, Ugrinovci, Rakovica selo, Umka, Moštanica, Sremčica, Rušanj, Mala Moštanica, Zvečka, u zoni sedam Kovilovo, Bečmen, Jakovo, obrenovačka, lazarevačka i mladenovačka sela, Guncate, Meljak, Vranić, Vrčin, Zaklopača, Begaljica, a u poslednjoj “regularnoj” osmoj Lepušnica, Besni Fok, Petrovčić, Progar, Vrbovno, Junkovac, Velika Krsna, Kovačevac, Velika Ivanča, Koračica, Dražanj, Pudarci, Mala Ivanča, Đurinci..

U Zonu zaštite zelenila 1 spadaju Kalemegdan, Topčider i Košutnjak, Banjička šuma, Park-šuma Zvezdara, Veliko ratno ostrvo, Blokovi 13 i 14, Ada Ciganlija, Ada Međica, Manastirska šuma. Tu je i Zona zaštite zelenila 2 sa Lipovačkom šumom, Rečnom adom i vodoizvorištem oko Obrenovca, u Zonu ulaznih pravaca spadaju Bubanj potok, Ibarska magistrala, Surčin-Dobanovci, potez oko Obilaznice oko Beograda, Pančevački put...

Konačno, Zona specifičnih namena rezervisana je za delove oko kompleksa TENT u Obrenovcu i Kolubare u Lazarevcu.

Neznatno povećanje poreza biće za stanove i garaže zato što se u prometu povećavaju cene tih vrsta nepokretnosti, najavljeno je.

Druge vrste nepokrentosti će imati i smanjenje poreske osnovice zato što su prosečne cene kvadrata negde niže nego ove godine.

Pored te cene, iduće godine osnovica će biti manja za jedan posto po osnovu starosti objekta, odnosno amortizacije. To znači ako je povećanje pet odsto, umanjite jedan odsto, manja je osnovica zbog amortizacije.

Prema podacima koji su ustupljeni Telegraf Biznisu, pet opština u Srbiji imalo je ili manju naplatu ili očekuju da će biti na nivou prošle godine. Pogledajte detaljne cifre u posebnom tekstu. 

Foto: Shutterstock

Zbog ove 3 stavke skače vam porez 

Najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu je rast tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature. Ovogodišnja rešenja su uvećana i u onim slučajevima gde se nepokretnost vodila na umrlo lice.

U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status. U oblasti poreza na imovinu naš program radi sa 44 opštine u Srbiji, i najčešća povećanja poreza su proizvod neregulisanog vlasništva, odnosno kod nepokretnosti koje se vode na umrla lica.

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

(Telegraf Biznis)