Cene divljaju, ali Srbi i ovog vikenda hrle na planine: Karta za bazen 5.000 RSD, smeštaj 6.500 €

Foto-ilustracija: Shutterstock, Pixabay

Krizni štab je doneo odluku da počev od večeras, restorani i barovi u okviru hotelskih i drugih kategorizovanih smeštaja isključivo za goste koji imaju prijavljen boravak u tom hotelu mogu da služe hranu ili piće. 

Šalter prodaje hrane u restoranima, kao ni šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima nije dozvoljena. Na skijalištima takođe.

To nije omelo ni ovoga puta da mnogi pohrle van grada. Prema našim saznanjima, u petak posle podne telefoni onih koji izdaju apartmane su se usijali. 

- Evo ne prestaje i dalje, a već je veče. Pitaju me da li u apartman može da stane više osoba. Traže uglavnom smeštaj za 10-15 ljudi. Zovu me, rekao bih, uglavnom mlađi - priča nam vlasnik jednog apartmana na Zlatiboru koji kaže da je izdao svoj objekat već ranije jednoj porodici, ali ljudi i dalje uporno zovu.

Da se ulaganje u kakvu-takvu nekretninu na planini isplati, korona je dokazala, o čemu smo i više puta pisali. 

Za kvadrat i do 4.300 evra

Gosti su spremni da plate i smeštaj skuplje, ali i veće račune, kao i same usluge na planinskim centrima. 

Tako, jedan poznati hotel na Zlatiboru svoju kartu za bazen naplaćuje 5.000 dinara za one koji nisu gosti hotela, i prodaja mu odlično ide. Sama ideja tako skupe karte, verovatno je upravo pokušaj da se odgovore posetioci koji samo svrate, kako bi gosti imali više mira i komfora. Međutim, taj trik očigledno nije toliko ubedljiv, sudeći prema broju prodatih karata proteklih nedelja.

Na Zlataru gotovo da nemate slobodno mesto, a na Kopaoniku o posećenosti može dovoljno da ilustruje podatak da smeštaj takođe u jednom novootvorenom hotelu od 7 dana košta 6.500 evra. Naravno, bukiran je konstantno.

Najviše apartmana u turističkim mestima Srbije tokom protekle godine kupljeno je baš na Kopaoniku, gde se prosečne cene po kvadratu u novogradnji kreću od 599 evra do 4.333 evra.

Foto: Tanjug/AP

Ukupno 340 apartmana na Kopaoniku dobilo je tokom 2020. nove vlasnike, kao i 47 apartmana prodatih u Brzeću, gde je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, zabeležen najveći porast cene apartmana u novogradnji u odnosu na 2019. godinu – čak 44 odsto.

Međutim, cena kvadrata u Brzeću ide do maksimalno 1.491 evro.

Po broju prodatih turističkih apartmana, posle Kopaonika sledi – Zlatibor. U Čajetini je, tokom 2020, prodato ukupno 204 apartmana. Potom Divčibare sa 114, Vrnjačka Banja sa 20, pa Soko Banja sa 10 prodatih apartmana.

Kada je reč o cenama, najskuplji kvadrat apartmana je, opet na – Kopaoniku. U novogradnji se prodavao u rasponu od 599 do 4.333 evra, dok je u starogradnji cena išla do najviše 2.100 evra. Međutim, RGZ navodi i kupoprodaju takozvanog “poslovnog apartmana” na ovoj planini, i to za 428.400 evra, odnosno po ceni od čak 7.261 evro po kvadratu.

- Rast cene apartmana na Kopaoniku, Zlatiboru i na Divčibarama bio je ujednačen – od 10 odsto do 13 odsto. Cene apartmana u starogradnji na teritoriji Kopaonika zabeležile su porast od 26 odsto, dok su apartmani na Zlatiboru i Divčibarama imali umereniji rast cena od četiri odsto, odnosno osam procenata.

U 2020. godini je zabeleženo smanjenje cena apartmana u starogradnji u Vrnjačkoj Banji za sedam odsto, navodi Republički geodetski zavod.

Rast gradnje u skladu je sa trendom koji je zavladao u Srbiji sredinom 2020, nakon što je pandemija uzela maha, a ljudi su želeli da se "sklone" iz grada, od gužve i virusa kovid-19.

Telegraf Biznis je ranije pisao kako bi kuće na domaćim planinama trebalo da izgledaju, ili bolje rečeno - na koji način moraju biti podizane. To se naročito odnosi na Taru, najmanje "urbanizovanu". Ta planina je simbol netaknute prirode, ali problem s ilegalnom gradnjom sada već poprima veće obime.

A da li Tara postaje novi Zlatibor, čitajte u našem posebnom tekstu.

(V.B.)