Zagreb postao najnepovoljnija metropola EU: Mladi ne mogu da se osamostale, stanovi ključni problem

Foto: Freepik

Ionako nezavidna pozicija zagrebačkih podstanara je, po svemu sudeći, dodatno otežana pandemijom i zemljotresima. Mada je potražnja opala, stanovi na prodaju drže svoje visoke cene, baš kao i oni u komercijalnom zakupu.

Teme za vas

Očigledno je da su stambeni kvadrati većinskim delom okupljeni u vlasništvu banaka i većih biznismena koji sebi mogu da priušte čekanje, dok potražnja ponovo ne poraste. Kada je reč o bankama, ne treba zaboraviti na poteškoće mnogih korisnika stambenih kredita.

Radi se o vlasnicima stanova čija je osnovna egzistencija ugrožena zbog nemogućnosti otplate duga, najčešće usled prezahtevnih kreditnih uslova, piše DW. Najpoznatija među njima je valutna klauzula u vezi sa "švajcarcima".

Na prodaju i socijalni stanovi

Problem samih zakupaca, međutim, posebno je naglašen nedostatkom kvalitetne javne stambene politike. Nije to slučaj samo u Zagrebu, ali je u glavnom gradu Hrvatske, ipak, najizraženiji. Utoliko više "upada u oči" da je samo jedan kandidat na izborima za novog zagrebačkog gradonačelnika ili gradonačelnicu, istakao neke drukčije smernice, kako se ne bi sve prepuštalo na (ne)milost tržištu.

Grad Zagreb danas upravlja sa oko 7.000 stanova, tj. sa približno dva postotka od ukupnog broja. Ipak, socijalno ugroženim korisnicima namenjena je samo polovina tog fonda, i to u najboljem slučaju.

Veći broj stambenih jedinica već tradicionalno završava u vlasništvu imućnijih pojedinaca, političara ili čelnika javnih institucija. S druge strane, Grad Zagreb od prodaje nije zaštitio ni one stanove koje daje u najam po socijalnoj osnovi, pa se stanje gradskog stambenog fonda stalno dinamično menja.

Trg Bana Jelačića / Foto: Marko Jovanović

Stanovi naseljeni turistima

Pitanje najma na tržištu treba regulisati zakonski, piše dalje DW, ali sam Grad Zagreb može preduzeti više koraka da bi odnos zakupca i stanodavaca što bolje regulisao u okvirima lokalnih vlasti.

Za početak, navodi se, jedinice lokalne samouprave su po zakonu u obavezi da prikupljaju sklopljene ugovore o najmu stana, ipak, Grad te ugovore samo prosledi poreskoj upravi i njima se ustvari ni ne bavi.

Zagreb bi, pak, mogao da raspolaže programom podsticanja potpisivanja dugoročnih ugovora, programom edukacije stanodavaca i zakupaca, ali i savetovalištem za one koji su u toj vrsti odnosa. Gradovi bi, takođe, mogli da subvencijama zakupa pomažu svoje građane s niskim zaradama.

Jasno je da sadašnja situacija dovodi do prekomernog zaduživanja, odnosno do toga da Zagreb ima najveći postotak mladih koji žive sa roditeljima, jer ne mogu da se osamostale. Stabilnost doma je, piše DW, usko povezana sa pametno formulisanom stambenom politikom.

Kao dobar primer se navodi Beč, u kojem je čak oko 60 posto stambenih jedinica pod upravom grada ili neprofitnih organizacija, a tržište zakupa je veoma detaljno regulisano.

(Telegraf Biznis)