U Beogradu ima pola miliona divljih zgrada, a ovo su 3 stvari koje svaki investitor mora da poštuje

Ovako će primera radi, otprilike izgledati mesto gde se spaja garaža i metro/Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Plazma zgrada je srušena jer osim zakona logike, njen izgled narušavao je i izgled grada. Prema našim informacijama, posle te nekrenine, postoji spisak prioriteta koji je za rušenje u glavnom gradu, ali je svakako ideja gradskih vlasti da se ozakoni svaki objekat za koji je to moguće, a ne da se po svaku cenu ukloni.

Teme za vas

Kako bi se sprečili investitori da grade na divlje, godinama unazad pooštreni su uslovi kojima se to sprečava. Ipak, oduvek je bilo onih koji su zaoblazili te propise verujući da će na kraju moći da dobiju papire za svoj objekat. Tako smo došli do cifre od gotovo pola miliona nelegalnih objekata u Beogradu.

- U to ubrajamo poslovne i stambene objekte, kao i pomoćne, poput garaže ili magacina. Praksa izbegavanja legalizovanja je postojala davno, a toga je sada u Beogradu sve manje jer su i sami propisi koji se tiču nelegalne gradnje, a koja je sama po sebi krivično delo, kao i postupanja inspekcije, doveli do toga da se nelegalna gradnja smanji - rekao je za naš portal Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata.

Najveći problem investitora, prema rečima našeg sagovornika je motiv.

- Oni ga gube momentom prodaje celokupnog objekta. To su problemi s kojim se suočavaju stanari gde je prodato sve ili deo - navodi on.

Ta nesavesnost inestitora dovela je do problema u infrastrukturi u gradu jer prateća nije bila namenjena za toliki broj objekata. Zbog toga pucaju cevi, gasovodi, a problem parkinga je postao očigledan.

Foto: Shutterstock

Šta je rešenje?

Kako kaže naš sagovornik, jedan od načina je prijava poreza. Uvedeno je da je obavezan i sastavni deo procesa ozakonjenja objekta prijava poreza na imovinu.

Dakle, morate da platite porez na imovinu da biste mogli da ozakonite svoj objekat. Drugi je odredba da je opet vraćena procedura da je potrebna saglasnost svih suvlasnika ili sustanara.

Naime, ustavni sud 2020. ukinuo je određene odredbe a glavni se tiče tačke 10, koji kaže da ukoliko se objekat nalazi u susvojini, a nije bilo primedbi tokom gradnje, da će se smatrati da je data prećutna saglasnost. Ustavni sud je ukinuo tu odrebu i proglasio je neustavnom. Sada je ponovo potrebno sakupiti saglasnost svih korisnika i suvlasnika sa parcele.

Treći je odredba zakona da bi svaki stan trebalo da ima parking mesto.

- Po novim propisima (Zakon o planiranju i izgradnji, svaka zgrada koja se zida mora da ima i određeni broj parking mesta. Dakle, ako ima 100 stanova, potrebno je da naprave 100 parking mesta - rekao je ranije za Telegraf Biznis Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Kako nam je objasnio, zbog toga se i kopaju podzemne etaže i normalno, navodi, to poskupljuje gradnju jer se na taj način, između ostalog i rešava problem parkiranja.

Prema rečima našeg sagovornika, urbanizam se često ne poštuje, i tako možemo da vidimo zgradu od 10 spratova na mestima gde ne pripada. To se posebno vidi na planinama.

Foto ilustracija: Shutterstock

- Gde može na Zlatiboru zgrada od 10 spratova? Ne ide - kaže on.

Rodić upozorava da osim viška kvadrata, veliki problem nastaje kod prečišćavanje vode, i to što se na taj način uništva klima.

Navodi da je obaveza investitora da uđe u urbanistički plan, da se vodi računa o tzv, ruži vetrova, provetravanju, uticaju na klimatske promene, termoizolaciju, razđenost, opasnost od požara.

Prema njegovim rečima, urbanistički haos na planinama ne vodi ničemu, a najveći problem je što se ne vodi se računa ni o papirima, ni o zaštiti životne sredine, izvorima vode, deponijama....

Kako kaže, vrlo lako sve to može svima da nam se "obije o glavu". Toga smo svi svesni, ali se i dalje gradi, na dvilje ili ne, gradi se.

- U Austriji su prizemne kuće, u podnožju planine, a gore staze. Ne možete videti sprat iznad prizemlja. Lepota. A ovde - ko će uopšte da se odmara tako? - naveo je on.

(V.B.)