• 7

U Srbiji prodato više njiva nego stanova za mesec dana: Koji biznis pokrenuti?

Zabeleženo je 5.174 prometa zemljišta, od čega je 2.942 građevinsko, a 1.652 poljoprivredno,

  • 7
Polje lavande, lavanda

Foto: Shutterstock

Samo u prošlom mesecu ostvaren je rast kupoprodaja nepokretnosti od 61 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koji je obeležio smanjen broj transakcija zbog pandemije korona virusa, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ). Ono što je zanimljivo u ovoj statistici jeste da je prodato više njiva i građevinskih parcela nego stanova.

Tokom maja u Srbiji zaključeno je 12.648 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a u odnosu na maj 2019. godine, koja je bila rekordna po broju ostvarenih kupoprodaja do tada, u maju ove godine ostvaren je rast od 21,6 odsto.

Tokom maja ove godine prometovano je ukupno 13.782 nepokretnosti. RGZ navodi i da je količina novca na tržištu u maju iznosila 461,4 miliona evra i da je dominantan način plaćanja nepokretnosti bio gotovinski.

U tom periodu u Srbiji je i 35 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima, a ostvareno je i 11.092 pregleda javno dostupnih podataka iz Registra cena nepokretnosti.

Zabeleženo je 5.174 prometa zemljišta, od čega je 2.942 građevinsko, a 1.652 poljoprivredno, dok otatak čine šume i ostalo zemljište. U istom periodu prodata su 3.822 stana.

Poznato je da se većina nekretnina plati u gotovini, što je prošlog meseca bilo nešto iznad 80 odsto, ali se zato zemljište u 99 odsto prometa plaćalo kešom, navode u RGZ.

zemljiste

Foto: RGZ

Kako povratiti novac iz njiva?

Kako je Telegraf Biznis pisao, krupni kapital i u Srbiji počeo je da se seli u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju... Kako onda raspodeliti taj kapital? Za šta je tlo u Srbiji plodno i kako povratiti taj novac?

Dragan Milić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za Telegraf Biznis objašnjava kako je do toga došlo i koje su to oblasti poljoprivrede u koje je isplativo ulagati.

- Očekivan je trend ulaganja, kupovine poljoprivrednog zemljišta i seljenje kapitala iz nekih drugih delatnosti u fazama kada proizvodnja hrane dobija na značaju. A to se desilo sada sa pojavom pandemije. Drugo, niske su kamatne stope i zbog smanjenog rizika investitori se odlučuju da ulažu o oblasti smanjenog rizika, poput zemljišta, zlata, i sl. To znači da se privlače investicije u sektor poljoprivrede koje nisu iz agrara, dakle, iz drugih izvora poput konsaltinga, međunarodne trgovine, prometa... Posledica je rast cena poljoprivrednog zemljišta zato što raste potražnja - kaže nam Milić.

Naš sagovornik savetuje da, treba ulagati u proizvodnju voća, useve, ali u one gde je mehanizovana berba. To je postala berba maline, borovnice, višnje i jabuke...

- Postoji perspektiva za takvim ulaganjima, i Srbija osvaja tržišta poput Rusije, Indije a druga neka se tek otvaraju. To je nesto što ima smisla, gde su značajnja kapitalna ulaganja, i gde se očekuje rezultat - poručuje.

Njegova preporuka za ulaganje jeste i tzv. "zaštićeni prostor", poput staklenika i objekata u kojima je moguće pakovanje i prodaja svežeg proizvoda.

Video: Tajna biznis uspeha Koste Perovića, košarkaša koji pravi čudo sa lavandom, ružama i smiljem

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 100%

    Pametni svi koji su kupili njive

    32
    6

    Podelite komentar

  • Jasna

    Prodajmo zemlju pa ćemo za 50-ak godina poput Afganistanaca i Pakistanaca put pod noge pa tražiti koricu hleba po svetu ili brinuti o starijoj stranoj gospodi.

    29
    0

    Podelite komentar

  • ✍️

    Opametio se narod. Priroda majka 🤗

    15
    0

    Podelite komentar