U samo jednom delu Beograda kupac ne bira stan, već investitor kupca: U kom smeru ide tržište nekretnina?
Ovu godinu je obeležio dalji rast cena na tržištu nekretnina, kako kupoprodaje tako i izdavanja. Da li će tako biti i u 2022?
Primećujemo da se cene na tržištu nekretnina, u svim pravcima, ne smiruju već mesecima unazad. Kada kažemo "u svim pravcima", mislimo na to da rastu cifre vezane i za kupovinu i za izdavanje nekretnina, čak nevezano za kvadraturu, spratnost, lokaciju, tip gradnje.
To je globalni trend, posebno primetan u SAD i Evropi, i počeo je da dominira negde sredinom 2020. godine. Vrhunac je nastupio ove godine, a do rasta cena je došlo iz više razloga. Na prvom mestu su pojačana potražnja i poskupljenje građevinskog materijala.
Ipak, istorija nam govori da ni taj trend poskupljenja i drastičnog i naglog rasta cena - ne može trajati večno. Ima li nekih naznaka da bi moglo doći do opšteg pada cena uskoro, već u 2022?
- Ovu godinu je obeležio dalji rast cena na tržištu nekretnina, kako kupoprodaje tako i izdavanja. Iako u svetu i Evropi postoje naznake nekih potencijalnih ekonomskih kriza, uzrokovanih raznim faktorima, ne očekujem takav trend i ovde ili ako ga i bude - doći će sa zakašnjenjem, a to svakako neće biti tokom naredne godine. Kako bude jačao ekonomski razvoj države i bude dolazilo do povećanja standarda, tako možemo očekivati i dalji rast cena. Primeri toga su i tržišta u okruženju, poput Hrvatske, Slovenije, Madjarske - kaže za Telegraf Biznis Katarina Kuzmanović ispred sajta za oglašavanje sasomange.rs, koja ima decenijsko iskustvo u oblasti nekretnina.
Ona napominje da se jedan segment posebno istakao.
Da, i dalje se traže garaže, usled sve većeg problema s parkiranjem u Beogradu, zatim manji stanovi i urbane zone grada, ali je jedna oblast posebno doživela procvat.
- U poslednjih godinu dana, oni koji su imali zemljište i kuće van gradova, najviše su profitirali jer je cena otišla i nekoliko puta naviše, naročito u okolini Beograda i Novog Sada. Stan u centru grada je uvek dobra investicija, ali je garaža u centru grada ili, na primer na Novom Beogradu, odlična investicija. U narednom periodu očekujem dalje povećanje cena na linijama metroa i dalje širenje grada u skladu sa planovima detaljne regulacije, tako da su investicije u tim delovima grada sada, još uvek, isplative - kaže naša sagovornica.
Ako izuzmemo faktor prevelike potražnje koja nadmašuje ponudu, čime sve stručnjaci mogu da objasne ovaj fenomen rasta cena?
- Potražnja je uslovljena količinom novca, odnosno kapitala koji postoji na tržištu sa jedne strane, a sa druge strane, kamatnim stopama banaka, kako na štednju tako i na stambene kredite. Srbija je investiciono tržište, ljudi koji imaju nešto novca na raspolaganju nemaju puno izbora kada je investicija u pitanju i vole da ulože u nekretninu koju bi dalje iznajmljivali. Kada su banke snizile
kamatne stope na štednju, veliki deo tog novca se slio na tržište nekretnina. Takođe, niske kamatne stope na stambene kredite i euribor su povećale broj kreditnih kupaca - kaže Katarina Kuzmanović i naglašava da su jedan deo velike potražnje u Beogradu i Novom Sadu donele migracije ljudi iz manjih mesta, kao značajniji broj kupaca iz zemalja u okruženju.
Cene u novogradnji će tek da rastu
Tu se, pre svega, misli na BiH, odnosno Republiku Srpsku i Crnu Goru. Svi ovi faktori, podvlači Katarina, doveli su do toga da već nekoliko godina imamo konstantno veću potražnju od ponude i po nekoliko kupaca na jedan stan. Kako smo pisali u maju, rast cena građevinskog materijala uslovio je i rast nekretnina u novogradnji, a posebno su poskupeli: gvožđe, stiropori, stiroduri, vodovodne instalacije, i to od 50 do 100 odsto u nekim slučajevima.
Kako su sve karike u lancu povezane, logično se nameće i pitanje koliko je poskupljenje materijala uticalo na vlasnike nekretnina, ali i kupce, odnosno pretpostavljamo da je nekog uticaja svakako bilo.
- Utiče na novogradnju, a mislim da će tek uticati. Cene novogradnje će sigurno ići naviše u narednom periodu i ne očekujem smanjenje obima prodaje, odnosno broja kupaca u 2022. godini. Još uvek ne znamo gde je cenovni maksimum tržišta, jer trenutno imamo u Beogradu i na Kopaoniku nekretnine koje koštaju između 4.000 i 5.000 evra po kvadratu, što nije bila situacija do pre dve godine - priča nam Kuzmanović, dodajući da se u Srbiji, na polju nekretnina, stalno dešavaju promene.
Kako kaže, dosta toga se aktiviralo i promenilo, a i dalje se menja u našoj zemlji, u poslednjih godinu dana. Cene zemljišta u Vojvodini su, prema njenim rečima, premašile sva očekivanja, a što se tiče pojedinačnih gradova - pored Novog Sada tržište je "procvetalo" i u Kragujevcu i Nišu, zatim Pančevu i Subotici.
Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja se izdvajaju što se tiče turističkih destinacija, dok se takođe pokrenuo i jug Srbije, pre svega Leskovac i Pirot. Ipak, bez obzira na to koji deo Srbije birate, ono što ostaje primarni zahtev kupaca na tom "mikro planu" jeste lokacija - mesto stanovanja unutar samog grada.
Lokacija kao "večni zahtev" kupaca
Zapravo, pitali smo Katarinu da li je, u međuvremenu, bilo promena u tom pogledu, tj. šta je kupcima sada primarno kada kupuju stan, a ona kaže: "Lokacija, lokacija, lokacija!".
- Pored ovog večnog zahteva, u poslednje dve do tri godine kod nas su veoma popularni sveobuhvatni koncepti gradnje i stanovanja, takozvani kondominijumi, gde kupac na jednom mestu ima dostupan i parking i prodavnice, vrtić, obezbeđenje, i sve ono što je potrebno za kvalitetan život - priča Katarina.
U tom kontekstu ne možemo zanemariti da Beograd dobija sve više pametnih zgrada i modernih kvartova. U moru ponude, nije uvek lako predvideti deo grada s najvećim potencijalom, mada stručnjaci koji se godinama bave ovom sferom - mogu već negde da naslute nove trendove. Zato pitamo Katarinu koje objekte, odnosno zone u Beogradu bi najpre izdvojila kao vrednu investiciju?
- U Beogradu danas imamo mnogo kvalitetne novogradnje, zgrada i kondominijuma koji kupcu pružaju zaista visok kvalitet života. Ne bih posebno izdvajala, ali oni se uglavnom nalaze na centralnim gradskim lokacijama jer su i kupci takvih nekretnina oni sa "dubljim džepom". Od lokacija svakako mogu da pomenem Novi Beograd, Dorćol, Vračar, centar grada i posebno ističem Dedinje, gde se nalaze zatvoreni kompleksi u kojima imamo situaciju da ne bira kupac stan već investitori biraju kupca - zaključuje naša sagovornica.
Video: Hotel u kome noć košta 5.000 evra, piće 150: Zavirite u dragulj jezera Komo za one sa dubljim čepom
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pantagruel
Ово са кондоминијумима (затвореним стамбеним заједницама, резервисаним за умишљену "елиту" и њихово потомство) је веома лоша ствар. Добићемо генерације деце одрасле у изолацији од остатка земље и народа. Оне, када одрасту, неће имати ни трунке разумевања, ни саосећања за потребе и патње "обичних" људи. Друга лоша ствар је што се на овим просторима, најмање једном, а најчешће и два пута у веку догоди нека револуција. Неки будући наследници бољшевика или пролетера ће јуришати на њих, као на Зимски дворац 1917. или као на Дедиње 1944. Доћи ће до насилне редистрибуције капитала.
Podelite komentar
Viki
Za sve se slažem,ali mi nikako nije jasno,da se cena starogradnje iz 70,80 i 90 god prošlog veka poistovećuje sa ovigodišnji skokom cene građevinskig materija.Kakvi oni veze imaju sa poskupljenje 2021 god?
Podelite komentar
Budak
Javite investitoru da me ne trazi.
Podelite komentar