Puštanje ovih stanova bi uticalo na cenu kvadrata: Ima li caka da se proda nekretnina koja nije uknjižena?

Iako je nelegalna gradnja krivično delo, u Beogradu još ima pola miliona "divljih zgrada". Kako bi se sprečili investitori da grade na divlje, godinama unazad pooštreni su uslovi kojima se to sprečava. Ipak, oduvek je bilo onih koji su zaoblazili te propise verujući da će na kraju moći da dobiju papire za svoj objekat. Tako smo došli do te ogromne cifre samo za prestonicu.

- U to ubrajamo poslovne i stambene objekte, kao i pomoćne, poput garaže ili magacina. Praksa izbegavanja legalizovanja je postojala davno, a toga je sada u Beogradu sve manje jer su i sami propisi koji se tiču nelegalne gradnje, a koja je sama po sebi krivično delo, kao i postupanja inspekcije, doveli do toga da se nelegalna gradnja smanji - rekao je za naš portal ranije Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata.

Najveći problem investitora, prema rečima našeg sagovornika je motiv. Međutim, mnogi vlasnici su u ćorsokaku jer takve nekretnine ne mogu da proslede dalje, odnosno, to je najveća kočnica kada je reč o prometu nekretnina.

Iako ima onih koji se dovijaju na razne načine i ipak uglavnom putem dogovora uspeju da prodaju ili kupe takvu nekretninu, proveravali smo koliko je to realno moguće. Naročito kada imamo na umu činjenicu da je rast cena stanova i kuća sve veći i da se ne nazire stagnacija na tom atraktivnom tržištu.

Na koji način je moguće izvršiti promet nekretnine koja nije uknjižena, nema upotrebnu dozvolu, ili nije završena legalizacija? Podsećamo, takvih ima na stotine hiljada nekretnina.

- Nekretnine koje nisu legalizovane trenutno ne mogu biti predmet kupoprodajnog procesa i javni beležnici ne overavaju kupoprodajne ugovore za nepokretnosti u ovom statusu. Saglasan sam sa tim da na tržištu postoji dosta nekretnina sa ovom problematikom i da bi puštanje ovih nekretnina u proces značajno uticalo na tokove, obim prometa i cene nekretnina - kaže za Telegraf Biznis Miloš Mitić, operativni direktor agencije City Expert.

Foto-ilustacija: Shutterstock

Prema rečima našeg sagovornika, ukoliko uzmemo ekonomske postulate koji govore o tome da ponuda i tražnja definišu cenu, "puštanje ovih nekretnina bi značajno uticalo na ponudu, a samim tim i na cene na tržištu nekretnina".

Šta je rešenje?

Kako su ranije rekli naši sagovornici, jedan od načina je prijava poreza. Uvedeno je da je obavezan i sastavni deo procesa ozakonjenja objekta prijava poreza na imovinu.

Dakle, morate da platite porez na imovinu da biste mogli da ozakonite svoj objekat. Drugi je odredba da je opet vraćena procedura da je potrebna saglasnost svih suvlasnika ili sustanara.

Naime, ustavni sud 2020. ukinuo je određene odredbe a glavni se tiče tačke 10, koji kaže da ukoliko se objekat nalazi u susvojini, a nije bilo primedbi tokom gradnje, da će se smatrati da je data prećutna saglasnost. Ustavni sud je ukinuo tu odrebu i proglasio je neustavnom. Sada je ponovo potrebno sakupiti saglasnost svih korisnika i suvlasnika sa parcele.

Treći je odredba zakona da bi svaki stan trebalo da ima parking mesto.

(Telegraf Biznis)