Skoro 50% Beograđana kiriju plaća više od 250 evra: "Prodao sam stan i kupio dve kuće u Rušnju"
Sa procvatom novogradnje teško da više možemo naći ijednu ulicu u gradu koja je "netaknuta", a masovna ponuda, tj. još masovnija potražnja - diktira cene
"Ja sam prodao stan u Beogradu pre tri godine i kupio dve kuće u Rušnju sa placem. Jednu kuću sam dao sinu, živi sa svojom porodicom, a u drugoj kući živimo žena, drugi sin i ja. Nikada se više ne bih vratio u centar grada, ovo je raj na zemlji" - ovako glasi komentar ispod našeg teksta o cenama kirije u Beogradu.
Ono što je zanimljivo jeste da priča našeg čitaoca koji je to napisao, nije usamljena.
Mnogi Beograđani ili oni koji su u prestonicu došli pre dosta godina, sada menjaju navike pa kupuju placeve podno Avale i Kosmaja ili se vraćaju u rodna mesta, odnosno manje gradove.
Ne smeta im samo beogradska gužva, već i paprene cene, pre svega u domenu nekretnina. Dok se pitamo da li je taj "balon pred pucanjem" ili ćemo se načekati, činjenica je da ljudi sve teže izlaze na kraj s rashodima. Rastu cene kirije, poskupljuje hrana, gorivo, razne druge usluge koje trgovci i preduzetnici formiraju samostalno...
Naša anketa pokazuje da skoro 50 odsto Beograđana za stanarinu mesečno izdvaja više od 250 evra, tj. između 250 i 500 evra. Tu opciju je odabralo 48,27% čitalaca Telegraf Biznisa; 45,15% kiriju plaća do 250 evra, dok svega 6,58% ljudi daje oko 1.000 evra (mali udeo je bio i očekivan).
Sa procvatom novogradnje teško da više možemo naći ijednu ulicu u gradu koja je "netaknuta", a masovna ponuda, tj. još masovnija potražnja - diktira cene. Opšte je poznato i da se najbrže izdaju manji stanovi, a garsonjere su tradicionalno na ceni.
Mnogima iz unutrašnjosti i dalje biva nepojmljivo zašto bi neko davao silne evre da živi u "kutiji od stana", kako mnogi nazivaju male gradske jedinice, i to se posebno pitaju oni koji su okruženi zelenilom, imaju svoju kuću, dvorište...
Ipak, naša prestonica nudi mnogo više od samih "zidova". Kroz plaćanje kirije, plaćate i lokaciju, snabdevenost, dostupnost, poslovne mogućnosti, zabavu... Tako je svuda u svetu, ipak, ostaje pitanje da li je situacija u Beogradu postala alarmantna? Prosečne porodice, kao i samci, sve teže mogu da idu u korak s inflacijom i računima, u odnosu na plate.
Izdvajamo još dva interesantna komentara s našeg portala:
"A šta je ovde sporno oko cene stana, ne razumem? Dobijaš luksuz i taj stan nije namenjen za građevinske radnike i studente, već za strane ambasadore, diplomate i direktore koji su na privremenom radu u BG. Onaj koji ga je zaradio i platio, ima pravo da ga ceni koliko hoće. Ko može, taj to i plati. Svaka roba svoga kupca ima. Ja kada sam kupovao stan, gledao sam nekretninu koju mogu da platim, a ne onu koju bih voleo da imam".
"Mešaš babe i žabe, niko ne govori o luksuzu već o rupama sa vlagom i prastarim nameštajem koji više ne postoji ni po seoskim šupama, a cene su paprene. Ovde je reč o radničkoj klasi, pametnjakoviću".
Video: Ovo su cene izdavanja najtraženih stanova u Beogradu
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
N
Tu ima svega, samo Beogradjana ne.
Podelite komentar
Skeed
Zaboravite vec jednom nacin zivota koji su imali vasi roditelji, babe i dede. Nema poklona, morate da platite lokaciju, odrzavanje i sve ostalo. Ako nemate platu, menjate lokaciju. Kakve emocije i secanje gde ste se igrali, kakav centar kad ne mozete da zaradite za 40 kvadrata. Sa prosecnom platom samo periferija grada.
Podelite komentar
Boža zemunac
Pa svi bi da budu " Beograđani ".
Podelite komentar