Kuću na Voždovcu staru 60 godina sama renovirala, sada izgleda kao iz kataloga: "Bez para, proradio je inat"

Većina kupaca nekretnine naiđe na ovaj problem: cena budućeg doma je odgovarajuća, ali nisu baš sigurni da izgled odgovara njihovim kriterijumima. Stoga potragu nastavljaju dalje, ali sve ono što je već uređeno, dolazi i sa većom cenom, te ih to vraća na početnu pitanje - vredi li kupiti nekretninu po manjoj ceni, ali uložiti u njeno renoviranje?

Nažalost, mnogi zaključe da je "veća dara nego mera". I u strahu da će morati da ulože "makar još jedan ceo stan" u renoviranje, odustaju od kupovine, dok se na tržištu ne pojavi nekretnina koja im odgovara i po ceni, ali i zadovoljava njihov ukus.

Teme za vas

Ipak, fotografije koje ćete sada videti u našoj galeriji, nateraće vas da još jednom zapitate. Iako ovaj stan deluje kao da je upravo predstavljen u najnovijem časopisu "skupih nekretnina", te da je za njegovo uređenje bilo potrebno mnogo stručnjaka, radnika, hiljade i hiljade evra, i isto toliko sati, ispovest  jedne Zagrebčanke govori malo drugačiju priču.

Da, zaista je u pitanju ista kuća, a sve što je bilo potrebno da se pretvori u "dom iz snova", su dve vešte ruke. I to ženske. I naravno - inat.

- Ovu kuću sam preuredila sama, bez para i gotovo bez majstora. Pločice u kuhinji i kupatilu je radio majstor. Kuća je stajala godinama prazna i zapuštena, ali je po meni imala potencijal. Muž nije hteo ni da čuje. Nakon godina natezanja oko toga i čekanja dozvola, finansija, vremena za zidanje, ja sam odlučila da krenem u svoj poduhvat pod izgovorom da mi treba atelje i da ću napraviti neki kutak sebi za slikanje - priča Suzan Šaleković.

Inače, kuća se nalazi u Beogradu, stara je 58 godina i ovo je njeno prvo renoviranje.

- Tad je proradio inat. Osim mog prijatelja inata, pomagao mi je sin, koji je tada imao pet godina na šta sam jako ponosna - priča ova žena, koja je po zanimanju slikarka.

- Postupak izrade znate: polomljeni nokti od skidanja stare boje sa zidova, polomljena kičma od gletovanja plafona, polomljena kolena od lakiranja parketa, prašina u očima od šmirglanja, uništena obuća i odeća, bila sam takozvani bauštelac - priča Suzan svoj proces renoviranja kuće od 100 kvadrata.

Iako nameštaj izgleda kao da je nabavljen iz najnovijeg kataloga, Suzan i za to ima objašnjenje.

- Većinu nameštaja sam imala, skupljala preko oglasa, menjala za svoje slike, snalazila se kako sam znala i umela. Bukvalno sam skupljala pare za kreč, pa za glet, pa još za alate. Nisam želela da priznam mužu da ipak košta renoviranje, u obližnoj farbari sam dobila dosta saveta i tu su mi pozajmljivali neki alat, da ne moram baš sve da kupujem, uglavnom, snašla sam se - priča umetnica.

Ali nakon svih peripetija, može da kaže da je uspela u svojoj zamisli, ali i pokazala svima "koji nisu verovali da je ovako nešto moguće".

- Danas mogu ponosno da kažem da sam 100 kvadrata rešila kao od šale. Bilo je nekad teško, odustala sam čak par puta (doduše na pola sata, pa kad bih se odmorila, nastavljala sam). I zahvalna sam za sve one poglede i prozivke, 'ona je luda', 'utripovala se', 'shvatiće da nije to samo tako', jer me je to najviše motivisalo i dizalo kad sam padala u nesvest od umora. Pozdrav kreativni ljudi - zaključuje Suzan.

Zaista je inpiracija, zar ne?

(Telegraf Biznis)