Od 1. januara porez na imovinu plaćaćemo više: Proverite u kojoj ste vi zoni i šta vas čeka

Ostalo je još mesec dana do 30. novembra kada bi opštine trebalo da objave svoje odluke o tome da li i za koliko povećavaju porez na imovinu, a danas se o tome raspravlja i na sednici Grada Beograda. Prema našim saznanjima, pojedine lokalne samouprave već računaju na tu stavku, jer su porasle cene nekretnina.

Prema kalkulacijama, porez na imovinu poskupeće do pet odsto. Pri tome, građani kojima su cene nepokretnosti za 2023. godinu smanjene, dobiće manji iznos poreza na imovinu u odnosu na ovu godinu.

Teme za vas

Razloga za uvećanje visine ovog izvornog javnog prihoda gradova i opština je rast vrednosti kvadratnog metra čija se prosečna cena po zonama u kojima se nekretnine nalaze, Beograd je podeljen na 14 zona, uzima kao jedan od elemenata za obračun poreza na imovinu.

U poreskim rešenjima za ovu godinu koja su građani prestonice dobili proletos nije bilo uvećanja ovog nameta u odnosu na 2021. za one obveznike koji ne vode poslovne knjige i koji nisu menjali površinu stanova i kuća.

Zamrzavanje poreza gradski čelnici su prošle godine obrazlagali pandemijom.

Prosečna cena kvadrata stana u ekstrazoni od oktobra 2021. do 30. septembra ove godine je 247.720 dinara, a kuće 232.110 dinara.

Vrednost kvadratnog metra na tim lokacijama za prošlu godinu za stan bila je 235.149 dinara, a za kuću 230.437 dinara. Kvadrat u zgradi prve zone stanovanja, centar grada, delovi Čukarice, Novog Beograd i Zemuna, prodavao se ove godine za 227.978, a kuće za 194.645, što je u poređenju za 2021. uvećanje za 12.682 dinara za stan i 7.274 dinara za kuću.

U Beogradu 14 zona

Ilustracija: Nikola Jovanović

Dakle, postoji 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar, Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna, ali i Surčin, četvrta i peta periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.

U zoni šest su sela na opštini Palilula, Ugrinovci, Rakovica selo, Umka, Moštanica, Sremčica, Rušanj, Mala Moštanica, Zvečka, u zoni sedam Kovilovo, Bečmen, Jakovo, obrenovačka, lazarevačka i mladenovačka sela, Guncate, Meljak, Vranić, Vrčin, Zaklopača, Begaljica, a u poslednjoj “regularnoj” osmoj Lepušnica, Besni Fok, Petrovčić, Progar, Vrbovno, Junkovac, Velika Krsna, Kovačevac, Velika Ivanča, Koračica, Dražanj, Pudarci, Mala Ivanča, Đurinci..

U Zonu zaštite zelenila 1 spadaju Kalemegdan, Topčider i Košutnjak, Banjička šuma, Park-šuma Zvezdara, Veliko ratno ostrvo, Blokovi 13 i 14, Ada Ciganlija, Ada Međica, Manastirska šuma. Tu je i Zona zaštite zelenila 2 sa Lipovačkom šumom, Rečnom adom i vodoizvorištem oko Obrenovca, u Zonu ulaznih pravaca spadaju Bubanj potok, Ibarska magistrala, Surčin-Dobanovci, potez oko Obilaznice oko Beograda, Pančevački put...

Konačno, Zona specifičnih namena rezervisana je za delove oko kompleksa TENT u Obrenovcu i Kolubare u Lazarevcu.

Grad Beograd, po zakonu, ima obavezu svake godine da do 30. novembra da objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama koje će se koristiti za utvrđivanje osnovice za porez na imovinu.

Za pojedine građane Beograda to podrazumeva uvećanje naredne godine ali će i određene kategorije dobiti i manji porez nego ove godine.

Kako su rekli za Telegraf Biznis ranije iz Sekretarijata za javne prihode pri Gradu Beogradu, porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po metru kvadratnom odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukama grada Beograda.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu januar-septembar prethodne godine.

Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Prema podacima koji su ustupljeni Telegraf Biznisu, pet opština u Srbiji ranije je imalo je ili manju naplatu ili očekuju da će biti na nivou prošle godine. Pogledajte detaljne cifre u posebnom tekstu.

Kako se računa porez

- Ugovori se sada sistemski dostavljaju poreskim organima odmah nakon overe kod notara. Takođe, podatke o cenama u prometu lokalna poreska administracija može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora. Cene nepokretnosti na tržištu diktiraju i visinu poreskih osnovica. Treba ipak naglasiti da se za potrebe poreza na imovinu koriste prosečne cene iz prometa - objasnila je ranije za Telegraf Biznis Jelena Holcinger, viša ekspertkinja za javne finansije i poreze na švajcarskom programu "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana".

U skladu sa kretanjima cena dolazi i do povećanja ili smanjenja prosečnih cena, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu po godini. (Za ovu teritorija Beograda nije menjala)

Otuda slučajevi da su građanima pojedinih opština stigli umanjeni računi, ali se javljaju i paradoksalni primeri, koji se obično stavljaju pod izuzetke, odnosno, kasnije se rešavaju na druge načine.

Tako je na primer, ako postoji jedna mala opština sa malim prometom na tržištu nekretnina, a proda se jedna vila za visoku cenu, ta transakcija može uticati na bilans cele opštine.

Grad Beograd, po zakonu, ima obavezu svake godine da do 30. novembra da objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama koje će se koristiti za utvrđivanje osnovice za porez na imovinu.

Rok 30. novembar

Lokalne samouprave su dužne da Odluku o prosečnim cenama nepokretnosti po zonama za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu objavi na svom sajtu do 30.novembra tekuće godine koja se primenjuje od 1. januara poreske godine, podseća Holcinger.

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

(Telegraf Biznis)