U Nemačkoj vlasnik stana ne može lako da izbaci podstanara: Srbi zaštićeniji u inostranstvu, nego kod kuće

Dok su cene izdavanja stanova u Beogradu drastično skakale zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, a stanodavci podizali kirije svojim stanarima, ili ih bespoštedno izbacivali na ulicu u trci za većom zaradom, naši ljudi koji kao podstanari žive u inostranstvu prolazili su mnogo bolje.

Nedostatak ugovora, spor pravni sistem, neplaćanje poreza na izdavanje stana i nedovoljna uređenost ovog segmenta stanovanja u Srbiji, doveli su do toga su naši ljudi mnogo zaštićeniji kao podstanari izvan granica naše zemlje, nego u njoj.

Teme za vas

U to se uverila i Vladana Damjanić koja poslednjih nekoliko godina živi sa suprugom u Minhenu, u Nemačkoj.

- Vlasnica stana u kom smo proveli pet godina rešila je da nam da otkaz i to je učinila putem mejla, ostavljajući nam rok od mesec i po dana da se iselimo i nađemo novi stan. Kako nismo bili upućeni u njihov sistem, odmah smo se panično bacili na traženje novog stana, što nije lako u Minhenu, a tokom jednog razgovora sa kolegama na poslu, saznali smo da to ne može tako - objašnjava ona za Telegraf Biznis.

Saznali su da u Nemačkoj vlasnik stana nema pravo da istera stanare iz stana kad god poželi i iz bilo kog razloga.

Foto: Shutterstock

- Vlasnik stana ima pravo da otkaže stan stanarima samo ukoliko postoji ozbiljna povreda ugovora o zakupu, na primer konstantno neplaćanje stanarine. Drugi razlog je taj što sam vlasnik želi da se vrati u stan, međutim, čak i u tom slučaju mora da poštuje rok za otkaz. To znači da niko ne može da vas izbaci iz stana da bi ga iznajmio nekom drugom za veće pare, a ako to uradi, prete mu ozbiljne kazne - objašnjava ona.

U slučaju da stanari u iznajmljenom stanu žive kraće od pet godina, rok za iseljenje iznosi tri meseca, a ukoliko su stanari u stanu duže od pet godina, rok za iseljenje je šest meseci, a za boravak u stanu od deset godina otkazni rok skače na godinu dana.

- Po tim pravilima, mi smo imali pravo da ostanemo u stanu još šest meseci, ali smo, na sreću, našli brzo novi stan.

S obzirom da su stanari poprilično zaštićeni, i procedura dobijanja stana u zakup je jako stroga. Vlasnici prave izbor između brojnih kandidata, između ostalog, i na osnovu zarade, jer im se na uvid nose potvrde o visini zarade. Uz to potencijalni stanari moraju da prilože razna propratna dokumenta.

- Vlasnik stana nema pravo da podiže kiriju u skladu sa stanjem na tržištu, nego po tačno određenim pravilima. Zato je vrlo verovatno da u istoj zgradi, u jednom stanu živi novodoseljeni stanar koji plaća stan 2.000 evra, dok u susednom stanu iste kvadrature žive stanari koji su tu već 10 godina i koji plaćaju kiriju 1.200 evra - objašnjava Damjanić i dodaje da zna jednu ženu iz Hrvatske koja u istom stanu živi 20 godina i plaća kiriju manje od 1.000 evra, iako su trenutne tržišne cene tri puta veće.

Zato se stanari svojski trude da ostaju u stanu po svaku cenu i često završavaju na sudu sa vlasnicima koji žele da ih izbace.

(G. M.)