Upravnici traže poskupljenje investicionog održavanja: Zašto ga plaćamo po kvadratu stana?

Foto: Shutterstock

Gotovo da je sve poskupelo, pa zašto ne bi skočio i trošak za investiciono održavanje zgrada. Ovako razmišljaju pojedini profesionalni upravnici koji su stanarima zgrada kojima upravljaju predložili da povećaju cenu investicionog održavanja.

Stanari jednog kompleksa zgrada u Beogradu dobili su nedavno poruku od profesionalnog upravnika da razmisle o povećanju cene investicionog održavanja zgrade kako bi "stambena zajednica mogla normalno da funkcioniše".

Teme za vas

- Upravnik je predložio da se sa sadašnjih 6 dinara po kvadratu, ovaj iznos poveća na 10 dinara po kvadratu. To znači da bismo, pored redovnog održavanja zgrade koje plaćamo oko 350 dinara, naknade za profesionalnog upravnika kog plaćamo isto toliko, otprilike, plaćali dodatnih 500 dinara u proseku, za nešto što nas sada košta upola manje - objašnjava Jovana B, stanarka jedne zgrade.

Ova odluka naišla je na negodovanje svih, posebno komšija koji poseduju veće stanove, jer bi u ovom slučaju njihov mesečni trošak bio najveći.

- Živimo u novoj zgradi, izgrađena je pre tri godine. Naš stan ima 100 kvadrata i sada plaćamo oko 600 dinara mesečno na ime investicionog održavanja zgrade, odnosno za eventualne popravke u zgradi, krečenja zajedničkih prostorija i slično. Sa ovim poskupljenjem plaćali bismo 1.000 dinara - objašnjava Milan R, stanar iste zgrade.

On se pita zašto bi on plaćao duplo više od ostalih dvadesetak stanara koji žive u stanovima od oko pedesetak kvadrata.

- Investiciono održavanje ne odnosi se na moj stan, nego na održavanje zajedničkih prostorija, a one nemaju nikakve veze sa veličinom mog stana. To praktično znači da ja za zamenu sijalica dajem duplo više novca od ostalih komšija, što nema nikakve logike. Logičnije bi bilo da se plaća fiksni iznos i da svi učestvujemo podjednako u ovim troškovima - kaže on.

Foto: Shutterstock

Minimalnu cenu izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja zajedničkih delova zgrade određuju lokalne samouprave.

Za zgrade bez lifta stare do 10 godina, minimalna cena po kvadratu je 3,13 dinara, za zgrade stare od 10 do 20 godina iznosi 4,69 dinara, a za zgrade koje su stare  od 20 do 30 godina plaća se minimalno 6,25 dinara, a iznad 30 godina 7,82 dinara.

Za zgrade sa liftom stare do 10 godina, minimalna cena po kvadratu iznosi 4,07 dinara, za zgrade starosti od 10 do 20 godina 6,10 dinara, za one stare od 20 do 30 godina iznosi 8,13 dinara, a za one koje postoje više od 30 godina izdvaja se od 10,16 dinara.

U Udruženjima potrošača objašnjavaju za Telegraf Biznis da je obaj način naplate u skladu sa zakonom i sa odlukama lokalnih samouprava, ali ne ulaze u to i da li je pravedan, navodeći da se većina obaveza oko stanova naplaćuje u odnosu na kvadraturu - od grejanja, pa do iznošenja smeća.  

(Telegraf Biznis)