TOP sređen stan (25 m2) u Sarajevskoj za 250 evra: "Krenem sa stanodavcem da vidim, doživeh šok!"

Stan u Sarajevskoj, 25 kvadrata, top sređen, za samo 250 evra, oglas je na koji sam naišla tražeći novi stan po peti put za godinu dana. Iako u prvi mah deluje "sumnjivo", rekoh sebi - "pozvaću", jer je ipak centar grada u pitanju... Možda je nekome bitno da nađe pouzdanu osobu, hiljadu "možda" nizalo se u glavi, i sve deluje sjajno jer u ovom momentu stan plaćam papreno, priča za Telegraf Biznis naša čitateljka, koja je htela da podeli svoju priču s ostalima.

Podstanari u Beogradu već godinu i po dana (pa i duže) imaju ozbiljan problem sa iznajmljivanjem pristojnih stanova po realnoj ceni, jer sve ono što se nudi na nekoj iole prihvatljivoj lokaciji je od 500 evra pa naviše. Upravo toliko sada kiriju plaća i naša čitateljka M.K. i nastavlja svoju priču:

Teme za vas

Ne mogu živeti u podrumu, prizemlju, na 15. spratu, na nekom lošem mestu, a s druge strane, plaćati nerealnu cenu koliko bi iznosila i rata za kredit; to je, svakako, pitanje koje mi se mesecima unazad vrzma po glavi. Dakle, hajde prvo da krenem da nađem nešto lepo po realnoj ceni kakva je bila pre "najezde" Rusa i Ukrajinaca. Zapravo, da pokušam.

Pozovem broj, javi se ljubazni gospodin, dobijem adresu i krenem ka Sarajevskoj. Naravno, nisam očekivala novogradnju, zgrada je stara, ali opet nije zapuštena. Sačekam koji minut da se pojavi i on. Sve je delovalo uobičajeno, popnemo se uz stepenice, otvara vrata i ulazimo u hodnik. Otključa jedna vrata, a onda uzima još jedan ključ i otvara vrata s desne strane. Šta je sad ovo - pomislih - no dobro, možda zaključava sve.

- Ovo je stančić. Imate garderober, ugaonu garnituru, stočić i malu čajnu kuhinju, priča on.

Pogledam, sve deluje pristojno zaista, i "mini kuhinja" je u redu, ali gde su vrata od kupatila, pitam se, i od tog momenta klupko kreće da se odmotava.

- Kupatilo je ovamo gde smo ušli, vi biste delili hodnik i kupatilo sa mojom bivšom suprugom, sinom i snajom koji žive ovde - priča gazda stana, pokazujući rukom na druga vrata, i dodaje: "Dakle, vaša je soba sa kuhinjicom, a kupatilo je zajedničko".

- Od velikog stana, napravio sam malu garsonjeru za sebe, ali ja ne živim tu pa sam rešio da izdajem.

U momentu kada se u centru grada nude podrumi i šupe za taj novac, ovaj stan delovao je više nego povoljno... Ipak, smučilo mi se! Prvo, jer mi je ovo ne znam više ni koja selidba po redu, a s druge strane, deliti stan sa nekom porodicom koju ne poznaješ je krajnje sumanuto. "Ništa, hvala, javiću", kažem ja.

Rata ili renta - pitanje je sad

Da je sve mučno i skupo, jasno je svima koji ne pristajemo da živimo po memljivim stanovima za 300 evra, nego plaćamo papreno želeći da živimo pristojno. Znam, mogi će reći "vratite se u provinciju ako vam je skupo", odgovor je uvek isti - "ne možemo i na kraju nećemo, jer ovde živimo i radimo".

Svakodnevno pratim oglase, i još uvek nema naznaka da će se cene normalizovati. Iako su za nijasnu prihvatljivije nego što je to bio slučaj ranije, teško da će se sve normalizovati. Toga smo svesni svi, ali i stručnjaci nisu baš optimistični u našu korist.

"I dok stanodavci već skoro dve godine trljaju ruke, banke ne nude još uvek ništa povoljno, jer za 100.000 evra stambenog kredita možeš kupiti neko prizemlje/podrum ili nešto slično u širem centru grada, ili pak ići na daleku periferiju", smatra naša čitateljka.

- Nije trenutak nikako za kredit. Znam da plaćaš 500, 600 evra, ali sada ti nije vreme - hrabri mene drug ekonomista, koji prati kretanje na tržištu. "Dakle, nalazimo se ni na nebu ni na zemlji. Dokle će biti tako, videćemo".

Da li ste saglasni s našom čitateljkom o ovom pitanju ili mislite drugačije? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)