• 15

Dan je štednje: Koliko vi uspevate da sklonite sa strane?

Svetski dan štednje, ustanovljen 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, obeležava se danas u Srbiji.

  • 15

Na ovaj dan je na skupu bankara osnovan Međunarodni institut za štednju i ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada na razne načine obeležavaju banke i finansijske institucije.

Tog dana i tokom Nedelje štednje koja traje prve sedmice novembra, banke i finansijske institucije u Srbiji utrkuju se da ponude građanima što veće povlastice i usluge da bi ih privukli da štede.

Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji element prilikom donošenja odluke gde će građanin položiti svoja sredstva.

Narodna Banka Srbije je i ove godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje koja još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.

Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast, navodi se u saopštenju NBS povodom Svetskog dana štednje, koji se tradicionalno obeležava 31. oktobra.

kasica

Foto: Pixabay

Iz centralne banke ističu da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od oktobra 2018.), štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30 procenata.

Devizna štednja stanovništva takođe ostvaruje permanentan rast i prema poslednjim raspoloživim podacima dostigla je 10,6 milijardi evra. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.

U Narodnoj banci predočavaju da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa, što, kako kažu, ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem.

Takođe podsećaju i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta. Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina, ocenjuje se u saopštenju, doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko dva odsto.

Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko 1,0 procenat, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.

Odgovorite nam u našoj anketi: Koliko vi uspete da uštedite?

Koliko uspevate da uštedite mesečno?

Glasajte

Video: Ako struja udari na novčanike, ovo su trikovi kako da to izbegnete

(Telegraf Biznis)

Komentari

  • Z

    Kakva crna stednja u debelom sam minusu, a od cegs stednja

  • Mihailo

    Ne racunajuci dugovanja za komunalije,kredite,potrazivanja izvrsitelja koja moram da platim odmah.Ne racunajuci ono sto drzava duguje meni,30 zaostalih plata iz 2004,5,6,7 oko 600 000 + kamata zaostalih plata,72 000 uplate umesto poslodavca,za radni staz,koje mi nikad nece drzava vratiti,plus neisplaceni deo sa zavoda za zaposljavanje,presudjeno pre tri godine,blokirano od vlade (Vulin), kazu advokati,ni to nece nikad odblokirati,uspem da ubacim ponekadu limenu kutiju 5 dinara pa godisnje jednom,platim mts 854 dinara mesecnih troskova za mobilni.TUZNO sta da se radi,Vucic jednom rece da je drzava kriva ali ja nemam nista od toga.I dalje glasam za Dacica, sta da se radi,bar je penzija na vreme,vlast je ista nece se nista promeniti.Ako bih glasao za ove sto i ne postoje,nazovi opozicija,pa oni su mi sve ovo i uzeli ako se vrate uzace mi Jedino sto mi je ostalo,ZIVOT.Iskreno receno to bih im rado i dao pa neka se oni malo muce jer ja neznam stacu sa njim.

  • D

    250 E mesečno

Preporuka sa Weba

Google preporuke