Da li je realna opcija da Srbija zadrži meru "100 evra za svakog" ili je to utopija?

Deo ekonomista smatra da zagovornici univerzalnog osnovnog dohotka zanemaruju činjenicu da je svet interesno orijentisan

evri, pare, novac, poklon

Foto: Shutterstock

Pandemija COVID-19 aktuelizovala je ideju o univerzalnom osnovnom prihodu, sistemu koji podrazumeva da svako, prema utvrđenom standardu, prima istu svotu novca bez obzira na to da li radi ili ne. Ideja je stara nekoliko decenija.

Možda mera države da svakom punoletnom građaninu dodeli 100 evra liči na to?
Da li su se kockice konačno sklopile?

U Španiji kriza izazvana pandemijom šalje brojne ljude u siromaštvo. Zato je moguće da će Španija konačno uvesti široku socijalnu pomoć. Prema pisanju medija,  govori se o 440 evra mesečno - toliko bi u Španiji mogli da dobijaju ljudi koji nemaju drugih prihoda. To je i dalje mnogo manje od slične socijalne pomoći u Nemačkoj koja, osim novca, uključuje i pokrivanje troškova stanovanja kao i dodatnu pomoć za decu.

Vlada socijaldemokrate Pedra Sančeza, koji je u koaliciji sa levičarskim Podemosom, bi uvođenjem ove vrste pomoći mogla da odgovori na posledice pandemije.

Socijalna davanja koja postoje međutim zaobilaze veliki broj ljudi koji su neformalno zaposleni ili rade na crno. Procenjuje se da između 20 i 30 odsto španskog BDP-a prolazi daleko od očiju poreskih vlasti. I pre krize je stopa nezaposlenosti bila vrtoglavih 15 odsto.

Zato se i, pomalo iznenađujuće, bivši španski investicioni bankar, a sada potpredsednik Evropske centralne banke Luis de Gindos založio za uvođenje minimalnog dohotka koji bi dobijali svi koji nemaju drugih prihoda.

Havijer Moriljas, profesor ekonomije iz Madrida, pak upozorava da će država nužno morati da uštedi na nekim drugim socijalnim merama. Moriljas, čija je majka umrla od posledica korona-virusa, traži od Vlade da pokrene ekonomiju državnom potrošnjom. "Ne želim sada ideološke debate. Svi znamo da Sančezovi partneri u vlasti iz levičarskog Podemosa žele da uvedu univerzalni dohodak".

Ali čini se da ipak preovlađuje raspoloženje da se ovakva vrsta pomoći uvede. Španski ministar rada Jolanda Dijaz računa da bi trenutno barem pet miliona od 47 miliona stanovnika Španije imalo pravo na takvu pomoć.

Kanarska ostrva, Španija

Foto: Pixabay.com

Međutim, osnovni prihod ne treba mešati sa novcem iz helikoptera. A to je princip prema kome će naša država plasirati meru direktnog davanja. To je rade i SAD sa 1.200 dolara, Hong Kong, ili Japan, sa 850 evra kako su najavili.

Pojam, koji je prvi upotrebio ekonomista Milton Fridman 1969. godine, je nekonvencionalna monetarna politika, koja se ponekad predlaže kao alternativa kvantitativnom ublažavanju (QE - kada centralna banka kupuje državne i korporativne hartije od vrednosti, kako bi podržala ekonomiju kada je u škripcu sa likvidnošću).

Prema Fridmanu, centralne banke uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i "bacanje novca iz helikoptera", kao mogući način da podstaknu potrošnju kao jednu od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta.

Ne radi se, dakle, o stvarnom bacanju novca iz helikoptera, već o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju.

Kod ove druge opcije, odnosno osnovnog univezalnog prihoda, namena je da pokrije osnovne životne potrebe i pripada bezuslovno svim odraslim osobama. Ova ideja, propagirana je od strane Svetske mreže za univerzalni dohodak, zajednice akademika i aktivista, još od 1986. godine, a koreni ove ideje sežu u 16. vek, u vreme Tomasa Mora, odnosno mogu se pratili čak do 5. veka pre nove ere i Periklovog doba.

Ipak, dosadašnji eksperimentalni pokušaji primene ovog modela nisu bili uspešni. Tokom 2015. godine, Finska je proklamovala probni period osnovnog dohotka, ali se projekat sveo na svega 2.000 slučajno odabranih korisnika koji su bili evidentirani u registru nezaposlenih. S obzirom na to da su sredstva u iznosu od 560 evra isplaćivana tokom perioda od dve godine, bez obzira na to da li su se korisnici u međuvremenu zaposlili, i da plaćanja nisu vršena na nivou čitave zajednice, jasno je da se u ovom slučaju nije radilo o univerzalnom prihodu.

Koristi od ovog modela trebalo bi da se odnose na društvo u celini, čime bi se smanjila nejednakost i obezbedila finansijska sigurnost. Pilotski projekti koji su se približili univerzalnosti u primeni ovog modela pokazali su da korisnici više štede, pametnije investiraju novac, imaju bolje zdravstveno stanje koje sa sobom nosi i veću energičnost, u situaciji gde je većina njih nastavljala da se bavi poslom kao i ranije.

Implementacija ovog modela zahteva hrabrost, a neophodan je i konsenzus svih političkih snaga. Dok se pandemija COVID-19 širi svetom, društva bi trebalo da razmisle i o preduzimanju nekih mera bez presedana, pri čemu pokret zagovornika osnovnog prihoda, u novonastaloj situaciji dobija svoj momentum, kao strategija koja bi mogla da pruži dugoročne benefite i nakon što kriza prođe.

Video: Mali: 100 evra nije socijalna već ekonomska mera

(V.B.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aleksandar

    Svakako da ce svima nama 100 eura mnogo znaciti jer bolje je da dobijemo kes nego vaucere jer smo sa vaucerima ograniceni i usmereni na kupovinu odredjenih proizvoda u odredjenim marketima!Svi znaju da ce sav taj novac koji dobiju gradjani da se vrati u drzavnu kasu!!!Cista logika....

  • markokobaz

    bolje da je podigao plate za 100 e

  • Rule

    A stacemo mi koji trosimo po 10.000e mesecno nama to nije ni za gorivo za jedan dan )

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke