Ako vam je Viber ovih dana pun reklamnih poruka, ima li tu kršenja prava potrošača? Kako ih izbeći?

Foto: Shutterstock

Da li vam je Viber aplikacija ovih dana preplavljena raznim reklamama? To je zato što se bliži Crni petak, dan kada stanovnici naše zemlje, ali i zemalja iz celog sveta, obožavaju da šopinguju.

Teme za vas

Black Friday donosi brojne popuste i otvara prazničnu sezonu, ali činjenica je da smo nekada "prenatrpani" raznim oglasima i reklamama, da ne znamo šta pre da pogledamo ili kupimo. Na taj dan uglavnom "padaju u vodu" sve racionalne kupovine, ipak, sada posebno nije vreme za velike rashode.

Mnoge kompanije su čak počele da odbacuju Crni petak, posebno imajući u vidu da se cene proizvoda snižavaju već neko vreme unazad, kako bi trgovci povratili prodaju i profit. Ali, sada se fokusiramo na nešto drugo.

U Viber inboks vam ovih dana verovatno, kao i većini, stižu poruke raznih kompanija koje posluju u Srbiji, a one se odnose na - popuste. Ipak, ima razlike između onih koje se vode kao "sponzorisane" (ad) i onih koje vam stižu zato što imate bonus karticu u nekoj radnji ili ste se pretplatili na njihove mejlove.

Te poruke dolaze, naravno, bez obzira što nemate umemorisan kontakt neke firme u svom telefonu, ali se postavlja pitanje - da li vam ometaju privatnost?

Iako su automatske, a nivo zloupotrebe nije očigledan, sigurno da postoje kupci koji ne bi želeli da ih brendovi "obasipaju" reklamama, posebno ako tamo nikad nisu kupovali.

Kada otvorite poruku neke kompanije s kojom ste imali dodira, odmah na početku piše da vam "taj i taj brend šalje poruku jer ste se pretplatili na njihove poruke i mejlove", ali piše i da "možete da stopirate naredne poruke".

U poruci uglavnom stoje neka aktuelna obaveštenja, kao što su predstojeći popusti. Tada možete da kliknete na ponuđeni link i istražite ponudu. S druge strane, postoji onaj vid poruke koji je problematičniji.

Foto: Shutterstock

Naime, može se desiti da vam poruka stigne od firme na koju niste preplaćeni, ali onda u gornjem desnom uglu stoji naznaka "ad" (reklama), a ispod piše "kupite odmah".

Takav pristup može biti "agresivan" za potrošača, posebno imajući u vidu da - kada otvorite poruku - ona vas automatski šalje na sajt firme, što možda niste hteli.

- Kada je reč o porukama na Viberu, pored kojih stoji "ad", onda znači da se radi o tzv. sponzorisanim objavama, ili "Viber Business Messages". Taj alat dozvoljava kompanijama da dođu do kupaca, preko njihovog broja telefona. Uglavnom ga koriste velike kompanije koje šalju veliki broj automatskih poruka - objašnjava za naš portal B.Š.  stručnjak iz digitalnog marketinga.

Kaže da kompanijama u ovom slučaju nije ni potreban internet da bi došle do željenih kupaca, ali kako su moderne aplikacije široko rasprostranjene - onda je opcija slanja poruka preko Vibera sve zastupljenija. Alatka je dizajnirana baš za velike kompanije, a početna cena za njeno korišćenje je oko 300 evra.

Foto: Tanjug/AP

S druge strane, malim biznisima se preporučuje "Viber Business Accounts".

Ostaje pitanje na koji način kompanije pristupaju bazama podataka (konkretno brojevima mobilnih telefona), ako im vi lično te podatke nikada niste ostavljali. Ipak, činjenica je da kupci danas svoje kontakte (ne) svesno ostavljaju na mnogim mestima, a te baze "kruže".

Ukoliko ste, recimo, vlasnik bonus kartice neke sportske radnje, onda ne bi trebalo da vas čudi ako vam stižu poruke od tog brenda, budući da ste im ostavili svoje mejl, ime, prezime i broj telefona.

Diskutabilno je da li ovde možemo govoriti o kršenju prava potrošača, jer kompanije do nekih baza podataka mogu doći legalnim putem, a do nekih brojeva nasumično - posebno ako je reč o "univerzalnoj robi", koja ne poznaje godine, pol, društveni status.

S druge strane, ono što ostaje problematično jeste što korisnik otvaranjem poruke - a ne linka - automatski posećuje sajt određenog brenda, čime mu povećava posetu. Isto tako, kasnije "odjednom" počinju da vam se pojavljuju razni drugi oglasi tog brenda na društvenim mrežama, a pitate se zbog čega?

To je sve deo SEO optimizacije koja, pak, u nekim situacijama ne sme biti zloupotrebljena. Najnovije istraživanje pokazuje da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka, prosečna osoba bila izložena 500 do 1.600 reklama u danu, i to bez onlajn marketinga, već samo kroz TV, novine, bilborde.

U 2007. godini, prosečna osoba bi videla do 5.000 reklamnih objava u jednom danu, i još tada je dobar deo ispitanika rekao da se advertajzing "izmakao kontroli". Šta mislite koliko oglasa dnevno vidimo u 2020?

Odgovor je između 6.000 i čak 10.000 reklama.

(Telegraf Biznis)