Kako u Srbiji da se osiguramo od gubitka posla i zašto su neke polise poskupele?

Foto: Shutterstock

O polisama u Srbiji se, nažalost, još uvek govori kao o posledici i "moranju", a ne onome što bi trebalo prvo kupiti. Toga budu najsvesniji poljoprivrednici zbog njihovih "fabrika pod nebom". 

Teme za vas

U mnogim zemljama postoji obaveznost osiguranja od katastrofalnih nepogoda, posebno kada je reč o poljoprivredi, a ideja je da se ta praksa uvede u Srbiji. Osim za agrar, o polisama se govori intezivnije otkako je počela korona, odnosno, kako Covid 19 "ubaciti" u polisu zdravstvenog osiguranja. Poslodavcima  i radnicima je teško i da odrede da li i kako da kupe polisu koja štiti od gubitka zaposlenja.

Zbog toga ne čudi što su polise poskupele, ali i taj procenat je i dalje minimalan u odnosu na značaj. Ne čudi ni pitanje da li je to poskupljenje opravdano. I ono je došlo s rastom inflacije. Pod uticajem izlaska iz pandemije i rasta cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nešto veća nego prošle godine. Iako privremen, visok rast inflacije tako se preneo i na rast cena derivata nafte, hrane, za zatim i usluga. 

- Kako smo imali priliku da vidimo da je u prethodnih par meseci mnogo artikla i usluga poskupelo, a pri tome sva poskupljenja uvek idu na štetu potrošača, a idu u korist trgovcima i pružaocima usluga, jer na taj način oni hoće da nadoknade svoje nastale poslovne gubitke. Što se konkretno tiče polisa zdravstvenog putnog osiguranja, opravdano je poskupljenje ukoliko ta polisa obuhvata i lečenje u slučaju oboljenja od Covida, i u tom slučaju podržavamo takav vid poskupljenja, a ukoliko ne, to poskupljenje nije opravdano već je jednostavno u pitanju pokušaj nadoknade nastalih gubitaka od prethodnog perioda - rekao je za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

Takođe, naš sagovornik savetuje potrošače da obrate pažnju u izboru osiguravajuće kuće, da obrate pažnju šta obuhvata polisa, na iznos osiguranja, i kada sagledaju sve te elemente onda donesu odluku kome će prepustiti svoje poverenje u odabiru.

Podsećamo, iz Udruženja osiguravača Srbije ranije su rekli da uobičajena polisa ne obuhvata lečenje od kovida, već se kupuje i dodatna polisa. Uobičajena polisa putnog zdravstvenog osiguranja pokriva sve nepredviđene situacije i nezgode koje mogu da se dogode u inostranstvu, u konkretnom slučaju na letovanju.

Objasnili su da je jedan evro po danu cena putnog osiguranja, za uobičajenih 10 do 12 dana letovanja, treba izdvojiti 10 do 12 evra za standardno osiguranje, a za četvoročanu porodicu standardna polisa je 3.700 dinara i obezbeđuje 30.000 evra po osobi za lečenje.

Dodatno kovid osiguranje osiguravajuće kuće su prodavale prošle godine.

Foto: Shutterstock

Polisa na poslu

Raste interesovanje i za osiguranja koja su povezana sa radnim mestom. Ipak, nezgodno je bilo staviti u polisu i šta Covid izaziva tj. od čega se osigurati. Tako, ta polisa ne može biti "nadoknada materijalne štete", što podrazumeva tradicionalno osiguranje.

O tome je bilo reči na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu gde je ukazano da svetska statistika pokazuje da materijalne štete koje nastanu na radu, su 40 odsto više.

U prevodu, kada nastane materijalna šteta, prozrokovana katastrofom, materijalna šteta se nadomešćuje kupovinom prostora, objekata, ali preduzetnici u na gubitku jer moraju da obnove svoje poslovanje.

Kod korone je nešto drugačije, jer ona ne prozrokuje materijalnu štetu, ali su opet privrednici u gubitku. Razlog tome je svetska međuzavisnost privrede-nekada ćete pretpreti štetu u poslu kada vaš partner trpi. Primera radi, autombili su se čekali, kasnili su delovi. Nije bilo isporuke u lukama - dakle, dobavljač trpi štetu, a trpim ja na mojoj poslovnoj aktivnosti. To su sve stari koje mogu biti predmet osiguranja i koje mogu da budu razmatrane - rekao je Zoran Blagojević iz Viner štediša.

A šta je sa prekidom rada koje je uzrokovala pandemija?

Kako tradiconalno osiguranje posmatra "nastanak materijalne štete", a rekli smo da korona "ne prozrokuje materijalnu štetu", gubitak posla usled korone je ostao nedefinisan. 

Blagojević navodi da su osiguravajuće kuće ponudile neke paketa i da je raslo ineresovanje jer je činjenica da su ljudi ostajali bez posla. S druge strane, aktivnost banaka je rasla, a one su fokusirane na stanovništvo - prilično su aktivne kada su keš krediti u pitanju.

- A banka je zainteresovna da klijent radi i zarađuje - navodi on.

Naravno, polisa koja podrazumeva osiguranje od gubitka posla nije jedina koju vi možete da kupite, a koja se odnosi na odnos - radnik - poslodavac.

Da li vi imate polisu osiguranja? Pišite nam u komentarima

(Telegraf Biznis)