Više od 100 MILIONA evra godišnje – evo gde automobili NAJVIŠE STRADAJU u Srbiji i ko plaća cenu

Automobili u Srbiji godišnje pretrpe štetu veću od 100 miliona evra, a najveći deo tog novca odlazi na popravke limarije, farova, šasije i stakala. Iako se najviše priča o saobraćajnim nesrećama sa ljudskim žrtvama, ekonomski udar vozača najčešće se dešava kroz “tihe” sudare – s banderama, ivičnjacima, rupama i drugim vozilima u gradskim zonama.

Beograd – lider po broju udesa sa materijalnom štetom

Prema podacima MUP-a i osiguravajućih kuća, Beograd ubedljivo vodi sa više od 12.000 saobraćajnih nezgoda godišnje, od kojih je čak 80% sa isključivo materijalnom štetom.

Teme za vas

U prevodu – svakog dana se u Beogradu ošteti više od 25 vozila. Gubici su ogromni, i to ne samo za vozače, već i za osiguravajuće kuće, servisere i državu kroz sudske troškove i kašnjenje naplate štete.

Foto: Marko Jovanović

Novi Sad, Niš i Kragujevac - crveni karton zbog infrastrukture

Odmah iza Beograda su:

Novi Sad – prosečno 4.000 nezgoda godišnje, najčešće na Bulevaru Evrope i u zoni Limana.

Niš – više od 3.000 nezgoda, najčešće na bulevarima sa lošom signalizacijom.

Kragujevac – oko 1.800 nezgoda, često u zonama škola i stambenih blokova.

U svim ovim gradovima, neadekvatna putna infrastruktura, neosvetljeni prelazi, izostanak kamera i loša vidljivost doprinose svakodnevnom lupanju branikâ, retrovizora i donjeg postroja automobila.

Rupe na putevima i oštećenja - 40 MILIONA evra godišnje štete

Samo tokom zimskog i prolećnog perioda, rupe i oštećenja na putevima prouzrokuju štetu u visini od oko 40 miliona evra, pokazuju procene Udruženja osiguravača Srbije.

Najčešće se lome felne, točkovi, amortizeri i trapovi, a najskuplje popravke idu i do 3.000 evra po vozilu, posebno kod novijih modela.

U Beogradu, Zrenjaninu, Smederevu i Pančevu, problem je izražen tokom marta i aprila – kada se tope snegovi i izlaze na videlo svi propusti u održavanju.

Najskuplje greške - vožnja bez osiguranja i nepažnja

Foto: Shutterstock

Prema podacima NBS i tržišta osiguranja, godišnje se isplati više od 32 MILIONA evra kroz polise kasko osiguranja, dok za štete bez osiguranja – račun najčešće plaćaju sami vozači.

Najskuplje greške za džep:

- Nepokriven kasko (posebno za stakla i podvozje),

- Vožnja u alkoholisanom stanju (osiguranje ne pokriva štetu),

- Sudari na parkingu – bez svedoka, bez nadoknade.

Ko plaća cenu?

Građani: direktno kroz popravke, indirektno kroz skuplje osiguranje.

Osiguravajuće kuće: rast isplata šteta, ali i gubitak poverenja.

Država: kroz posledice neulaganja u infrastrukturu, pravne sporove i pad poverenja u sistem.

Foto: Shutterstock

Srbija gubi milione, a vozači još više živaca

Više od 100 miliona evra godišnje odlazi na posledice “nevidljive” saobraćajne krize – bez buke, bez žrtava, ali s ogromnim ekonomskim posledicama. U Srbiji auto najčešće ne strada u velikoj nesreći – već na rupi, parkingu ili semaforu.

Zato je, osim oprezne vožnje, ulaganje u puteve, bolju signalizaciju i efikasno osiguranje – najbolja ekonomska odluka koju država i građani mogu doneti.

(Telegraf Biznis)