• 0

Ne verujte u zakasnelog Deda Mraza niti u gratis putovanje na Mundijal: Ove prevare kruže mrežom

Takođe, prilog s naslovom "Konačno otkrivena tajna virusa korona" možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke

  • 0
pokloni, praznici

Foto: Freepik

Kada nakon perioda trošenja i slavlja nastupi postpraznična besparica, internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudama nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta, upozoravaju stručnjaci.

Savetuju, na primer, da se nikako ne otvara sajt banke preko linka iz sms-a, a posebno u ovo doba godine. Oglasi na društvenim mrežama i internetu za keš kredite sa godišnjom kamatom od 2%, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuče kao sjajna prilika da se posle praznika stane na "zelenu granu", ali - ipak su prevara.

Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za "iznenadne troškove", a da pozajmicu nikada ne dočekaju, kažu stručnjaci platforme Ersteznali.

I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.

Na ovo posebno obratite pažnju

Takođe, stručnjaci savetuju da se obrati dodatna pažnja na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije, ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, preuzme neki materijal sa linka ili otvori dokument koji se nalazi u prilogu.

Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od osobe traži lične, poverljive podatke, posebno ako su u pitanju korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav.

Kako je navedeno, banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se takođe nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.

Huawei Nova 9

Foto: Nikola Tomić

Kada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču kako bi se videlo da li dati URL pripada odgovarajućem, legitimnom servisu.

Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa (na primer Bookingg.com umesto Booking.com), a sajt može izgledati identično.

Dodatno, da li veb stranica na kojoj se vrši unos počinje sa "https" i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva onlajn plaćanja karticama treba koristiti sajtove koji su podržani "3D secure" bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija.

To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Expreš SafeKey.

Link za pristup elektronskom bankarstvu unosi se u marker (Bookmarks) internet pretraživača i pristupa se odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka. Takođe, hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito - uvek su znak za uzbunu.

Da li bi neka banka, zaista, pretila blokadom računa "ukoliko u roku od 24 sata" ne uradite nešto...

Ne treba poverovati ni da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji, jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus.

Haker, hakovanje, kompjuter, čovek s kapuljačom, sajber kriminal

Foto ilustracija: Shutterstock

Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem treba tretirati i "ekskluzivne" informacije koje neko šalje.

Prilog s naslovom "Konačno otkrivena tajna virusa korona" možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.

Stručnjaci upozoravaju da ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi, kao i da treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju "from" tako što se klikne na "File" pa "Properties".

Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama.

To je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju. Ne savetuje se ni korišćenje javno dostupne Wi-Fi mreže za razmenu ličnih podataka i usluge e-bankarstva.

Tako da, kako je navedeno, ukoliko morate nešto hitno da obavite, koristite opciju prenosa mobilnih podataka, redovno ažurirajte operativni sistem računara i telefona, koristite proverene antivirus softvere i redovno ih ažurirajte, neki su od saveta stručnjaka kako izbeći postraznične onlajn prevare.

Video: Kako funkcioniše e-fiskalizacija u Srbiji

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari