"Ne plaćam ratu za kredit, a nisam u Srbiji, mogu li da me kazne": Ovo je odgovor koji dužnik mora da zna

Posle našeg teksta kako se više potrošača žalilo ističući da su ih kontaktirale pojedine advokatske kancelarije i slale im podneske s pozivom da plate dugovanja za telekomunikacione usluge, stara više od godinu dana, javili su nam se sugrađani sa sličnim problemima.

Iako obaveze po osnovu telekomunikacionih usluga pruženih građanima građanima, koje dospevaju u jednakim mesečnim intervalima – zastarevaju za jednu godinu, to nije slučaj sa ostalim dugovanjima.

Tako, za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti, po Zakonu o obligacionim odnosima – deset godina. On se primenjuje ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Međutim, sugrađanin P. P. (55) pita se da li postoji period u kojem zastareva dug po osnovu otplate kredita.

"Naime, već duže vreme ne plaćam rate a poverilac nema način da dug naplati preko izvršitelja jer ne posedujem imovinu a nalazim se u inostranstvu", kaže nam on.

Ipak, njega bi moglo da sačeka na ćupriji ono što nije platio na mostu, kako se to kaže u našem narodu.

"Dug prema banci zastareva 10 godina od dospelosti duga, ukoliko banka ne pokrene postupak. Međutim, oni mogu da isti pokrenu u bilo kojem trenutku, a sugrađanin, ukoliko nema imovinu, u nekom trenutku će bar dočekati penziju", upozorava naš sagovornik Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, zastarelost se u ovom slučaju računa 10 godina od donošenja rešenja o pravosnažnoj presudi.

Za sva zastarela potraživanja važi da ukoliko se plati makar dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.

S druge strane, prema zakonu o zaštiti potrošača, ne sme se naplaćivati nijedan trošak osim onog duga koji je potrošač zaista napravio, što se dešavalo u prethodnom periodu u ugovorima sa mobilnim operaterima. 

(V.B.)