Pitali smo sugrađane: Gde ih cene najviše "tuku" po džepu? Sve teže plaćamo hranu i račune

Maltene se više i ne sećamo starih cena, tj. onih koje su važile pre inflacije, jer se cifre menjaju rapidno, sa skokom do čak 100% za neke proizvode.

Ceo svet drma ozbiljna kriza, od Banke Engleske koja uporno podiže kamatne stope, preko "pucanja" velikih svetskih banaka (Signature, SVB, Kredi Svis) i oštrog pada deonica Dojče banke, pa do potrošačkih korpi i rasula u Egiptu.

Teme za vas

Građani sve teže izlaze na kraj sa cenama, i to svuda - i u najrazvijenim zemljama. BBC navodi dobar primer inflacije u Britaniji - ako flaša mleka košta 1 funtu, a godinu kasnije - 1.05£, onda godišnja inflacija za mleko iznosi 5%.

Investopedia.com piše da su Federalne rezerve ponovo podigle referentnu kamatnu stopu u sredu, što je najnoviji pokušaj Centralne banke Amerike da ukroti rast potrošačkih cena od 6% godišnje. I druge centralne banke se suočavaju sa sličnim problemima.

U Srbiji, inflacija je u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, kažu u Narodnoj banci Srbije. Ipak, to našim građanima nije "uteha", jer svakodnevno moraju da podmiruju fiksne i iznenadne rashode.

Pitali smo naše sugrađane, šta im pada najteže kada uđu u supermarket?

• Mleko, jogurt, pavlaka, sir, kačkavalj, maslac
• Meso i suhomesnati proizvodi, riba, jaja
• Sladoled, čokolade, "nutella"
• Šampon, četkice i paste za zube, higijenski ulošci, toalet papir

Ovo je neki opšti presek stanja, a učesnici ankete nam kažu da osećaju i poskupljenje soseva/namaza poput senfa, zatim ulja, svinjskog filea, praška za pecivo, vanilin šećera, pomfrita u kesi, zamrznutih rol viršli, čajne kobasice, kefira...

- Jogurt koji stalno kupujem je u julu 2022. koštao 169 dinara, a u martu ove godine je otišao na 300. Takođe, 500 ml King sladoleda je koštalo 499, a na akciji bi se mogao kupiti za 369 dinara; u januaru, cena je bila 800 dinara - priča nam S.M.

Svakako, izdvaja se i kafa koju koristi maltene cela naša nacija, a kojoj je cena značajno poskupela, bilo da je reč o instant varijantama, ili domaćoj kafi. I to nije slučaj samo u marketima, već i u kafićima.

Foto: Pexels

- U menzi na poslu sam produženi espreso bez mleka platila 170 dinara. Kada se nisam strovalila! - priča nam I.N. iz Beograda.

Pavlaka je nekada koštala 48, a sada je 90 dinara; čašica senfa je bila 40, a sada je 80 RSD, dok je svinjskom fileu cena porasla sa 600 na 1.100 dinara. Deset rolni toalet papira nekada smo, u proseku, plaćali 350 dinara, a sada im je cena skoro 600. Prašak za pecivo/vanilin šećer su imali cenu od 15 dinara, a onda je sada 35 dinara.

Takođe, primećujemo i da je 100 grama trapista skočilo sa 130 na 220 dinara, jogurt koji je nekada bio 120 - sad košta skoro 200, a kilogram pomfrita u kesi je "priča za sebe" - sa 150 na 300 dinara. Ista količina zamrznutih rol viršli je nekada koštala 200, a sada je 300 dinara, dok je kilo čajne kobasice "otišlo" sa 900 na 1.300 dinara. Kilogram pilećeg filea koji smo nekada plaćali oko 400, sada je 800 dinara.

U moru cena, skočile su i one iz restorana brze hrane.

- Iskopala sam flajer za jedan fast food objekat, od prošle godine, i vidim da je belo meso bilo 250 dinara, a sada je 400 dinara, dok je cena pomfrita porasla sa 100 na 130, pa na kraju na 200 dinara; palačinke isto... Kafe su poskupele, "plazma", kozmetika poput mleka i krema, dezodoranasa - priča nam M.Đ.

(Telegraf Biznis)