Plata im ne traje ni do 20. u mesecu: Građani uveliko kupuju hranu na veresiju, trgovci zabrinuti

Za sve veći broj porodica u Argentini kraj meseca stiže mnogo pre poslednjeg dana u kalendaru. Novca za svakodnevne potrebe ponestaje već oko 20. u mesecu, velike kupovine zamenjene su nabavkom svega nekoliko osnovnih namirnica, a u komšijske prodavnice vratila se gotovo zaboravljena praksa kupovine na veresiju.

Trgovci upozoravaju da građani ne izbegavaju plaćanje zato što ne žele da izmire obaveze, već zato što jednostavno nemaju dovoljno novca.

Teme za vas

O promenama u potrošačkim navikama govorio je Fernando Savore, potpredsednik Nacionalne federacije vlasnika prehrambenih prodavnica Argentine, kako prenosi argentinski Diario Tekstual.

Prema njegovim rečima, pad kupovne moći sve je vidljiviji u malim prodavnicama, gde se svakodnevno susreću sa kupcima koji više ne mogu da priušte uobičajenu kupovinu.

Umesto da jednom nedeljno ili mesečno nabavljaju veće količine hrane, građani sada dolaze po svega nekoliko proizvoda, često samo onoliko koliko im je potrebno da pripreme jedan obrok.

Kupovina se svela na nekoliko namirnica

Trgovci su za ovaj način kupovine pronašli poseban naziv - "kupovina mrava", odnosno compra hormiga, koji opisuje nabavku veoma malih količina proizvoda.

Savore je naveo primer kupca koji ulazi u prodavnicu, uzima pakovanje testenine, paradajz-pire i malo rendanog sira, plaća oko 3.500 argentinskih pezosa i odlazi.

Za mnoge porodice to je postao uobičajen način snabdevanja. Nekadašnje velike kupovine, koje su podrazumevale popunjavanje frižidera i kuhinjskih ormarića za duži period, sve češće ustupaju mesto svakodnevnim odlascima u obližnju prodavnicu.

Problem je toliko izražen da ni popusti više nemaju efekat kao ranije. Čak i kada je neki proizvod na akciji, kupac često nema dovoljno novca da ga kupi, bez obzira na to koliko je ponuda povoljna.

Veresija se vratila u komšijske prodavnice

Još jedna posledica smanjene kupovne moći jeste povratak kupovine na veresiju. Reč je o praksi koja je nekada bila uobičajena u malim prodavnicama, gde su trgovci poznavali svoje mušterije i dopuštali im da robu plate kada prime platu ili penziju.

Prema rečima Savorea, takvi dogovori ponovo postaju sve važniji za porodice koje ne uspevaju da sastave kraj s krajem.

Trgovci često pristaju da sačekaju nekoliko dana na naplatu, naročito kada je reč o dugogodišnjim kupcima čiju finansijsku situaciju poznaju. Međutim, ni njihove mogućnosti nisu neograničene.

Savore je kao primer naveo dug od 40.000 pezosa, koji može da pomogne porodici da premosti nekoliko teških dana.

Sa druge strane, upozorio je da bi odobravanje veresije od 300.000 pezosa moglo da predstavlja ozbiljan rizik, jer kupac možda neće biti u stanju da vrati toliki iznos.

Problem, kako ističe, nije nužno u izbegavanju obaveza, već u tome što primanja nisu dovoljna da pokriju osnovne potrebe.

Trgovci biraju između računa i punih rafova

Smanjena potrošnja ne pogađa samo domaćinstva, već i vlasnike malih prodavnica.

Savore je objasnio da pojedini trgovci ostvaruju promet koji je znatno ispod nivoa potrebnog za normalno poslovanje. Ako je prodavnici potrebno 100 pezosa da pokrije nabavku robe, račune, poreze i zaradu vlasnika, dešava se da ostvari prodaju vrednu svega 70 pezosa.

Takva situacija primorava vlasnike da svakodnevno odlučuju koje će obaveze odložiti. Često prednost daju nabavci robe, kako bi police ostale popunjene i kako ne bi izgubili preostale kupce.

Posledica mogu biti neplaćeni računi za struju, odložene poreske obaveze ili dugovanja prema drugim dobavljačima. Istovremeno, prodavnice moraju da vode računa koliko robe mogu da prodaju na veresiju, jer im je novac potreban za nove nabavke.

Ni kupovina na rate više nije rešenje

Finansijske teškoće dodatno komplikuje zaduživanje putem kreditnih kartica. Prema Savoreovim rečima, ranije su mnogi kupci koristili ponude velikih supermarketa koje su omogućavale plaćanje u tri rate bez kamate.

Takve pogodnosti često su podsticale porodice da kupe više proizvoda nego što im je u tom trenutku bilo neophodno.

Međutim, kada bi narednog meseca stigle obaveze za naplatu, raspoloživi deo plate bio bi još manji.

Na taj način kupovina na rate, koja je prvobitno trebalo da olakša svakodnevni život, za deo domaćinstava postala je dodatno finansijsko opterećenje.

Od svakodnevnih peciva do povremenog luksuza

Promene se primećuju i u izboru proizvoda. Prehrambene prodavnice koje prodaju osnovne životne namirnice još uspevaju da održe poslovanje, jer građani ne mogu potpuno da prestanu da kupuju hranu.

Međutim, pekare, kiosci i druge radnje koje prodaju proizvode kojih se potrošači lakše odriču suočavaju se sa dodatnim pritiskom.

Savore je kao primer naveo tradicionalna argentinska peciva, koja su ranije bila deo svakodnevne ishrane mnogih porodica. Danas se, prema njegovim rečima, takvi proizvodi kupuju uglavnom nedeljom, i to samo kada kućni budžet to dozvoljava.

Iako su veliki supermarketi dugo dominirali zahvaljujući velikim nedeljnim i mesečnim kupovinama, smanjenje potrošnje ponovo je povećalo značaj komšijskih prodavnica.

Građanima je često jednostavnije da u blizini kuće kupe nekoliko neophodnih namirnica nego da odlaze u veliki trgovinski centar.

Savore naglašava da osnovni problem više nije samo cena pojedinačnih proizvoda, već nedostatak raspoloživog novca.

Za mnoge argentinske porodice planiranje kućnog budžeta zato se više ne svodi na pitanje koliko mogu da uštede tokom meseca, već kako da rasporede novac da bi obezbedile naredni obrok.

(Telegraf Biznis)