Da li je stari Mars bio topao ili hladan? Naučnici otkrili da je najviše podsećao na ovu državu

Foto: Pixabay.com

Nova istraživanja pokazuju da je pre više od 3 milijarde godina, klima na Marsu najviše sličila onoj koja danas vlada na Islandu.

Teme za vas

Praistorisjki krater na Marsu je fokus studije koja poredi podatke dobijene sa rovera "Curiosity", kao i sa mesta na Zemlji sa sličnim geološkim karakteristikama.

Kameno zemljište na Islandu i njegovo hladno vreme sa temperaturama ispod tri stepena celzijusa, najviše sliče onom koje je vladalo na praistorijskom Marsu.

Studija pokazuje da uprabo ove niske temperature imaju najveći uticaj na to kako se ovo kamenje formiralo.

Cilj studije je da odgovori na pitanja o silama koje su utiale na formiranje peska i blata u praistorisjko vreme.

Podaci koje je "Curiosity" prikupio tokom svog putovanja, od sletanja na Mars 2012.godine, obezbedili su detalje o hemijskom i fizičkom stanju kamenja formiranog u praistorijskom jezeru, ali oni ne ukazuju na to kakva je klima bila kada je do erozije došlo.

Island, Foto: Tanjug/Tamara Đurić

Upravo su zato istraživači potražili slične uslove na Zemlji kako bi našli korelacije između dve planete.

U čuvenom krateru nekada se nalazilo jezero, ali sei dalje ne zna kakva je to klima koja je tada omogućila da se krater napuni vodom. Neki podaci ukazuju da je stari Mars bio topao i vlažan i da su reke i jezera bili priustni na više mesta. Drugi smatraju da je bio hladan i suv i da je bilo više glečera i snega, nego jezera i reka.

- Praistorisjka klima je najverovatnije bila hladna, ali se čini da je bila takva da je održavala vodu u tečnom stanju u jezerima tokom dugog perioda - smatra istraživač Majkl Torp.

Ipak, istraživače čudi to da je bilo tako malo vode na kamenju Marsa pre 3 milijarde godina, pogotovo ako ga uporedimo sa današnjim Islandom.

- Sedimentne stene na Zemlji lepo stare, što se vidi u hemijskom sastavu. Međutim, na Marsu vidimo mlade minerale u kamenju od blata koje je starije od bilo koje sedimentne stene na Zemlji, što ukazuje da je pokrivenost vodom bila ograničena.

- Cela Zemlja je bila jedna velika laboratorija tokom ovog istraživanja. Koristili smo brojne lokacije kako bismo pronašli najsličnije rezultate - kažu istraživači.

Izgled i sastav blata i peska na Islandu najbliži su onom na Marsu, jer da je bilo toplije mnogi minerali bi bili uništeni.

(Telegraf Biznis)