Kilogram "organske" piletine 900 dinara, a miriše na koncentrat: Postoji li u Srbiji organsko pile?

Foto: Unsplash

Kilogram organske piletine košta bar tri puta više od klasične, ali je sve je više potrošača u Srbiji spremno da izdvoji ovoliki novac da bi bili sigurni u ono što jedu. A da li su sigurni?

Teme za vas

Svi su saglasni da uzgojiti organsko pile nije lako, pa ipak, ovu vrstu piletine nudi nebrojeno mnogo proizvođača u Srbiji, toliko mnogo da se stiče utisak da se u našoj zemlji samo takvi pilići i gaje. Ipak, neretko kupci ostanu razočarani kada im stigne ovo zdravo pile, jer im izgleda i miriše isto kao i ono iz supermarketa.

Kako se danas veliki deo kupovine od malih proizvođača obavlja putem društvenih mreža, lako je kupcima "podvaliti" svašta na neviđeno.

- Kupila sam organsko pile, platila skoro 2.000 dinara za pilence od dva kilograma jer sam želela da budem sigurna da ću imati zdravo meso za bebu koja je tek počela da jede. Očekivala sam tamno meso i odsustvo onog karakterističnog mirisa koncentrata, a dobila sam pile koje izgleda isto kao i svako koje sam do sada kupovala. Ne samo što izgleda, nego se tako i oseća - objašnjava Tanja Ivić.

Tanja se žalila proizvođaču koji joj je nakon kraće rasprave priznao da nema sertifikat za organsku proizvodnju, ali da poslednjih mesec dana pile nije hrano koncentratom kako bi ga "očistio" i da je svakako zdravije od klasičnih tovljenika.

Logo za organske proizvode, Foto: dnrl.minpolj.gov.rs

Negativno iskustvo ima i Mirjana Marić iz Požarevca kojoj su ponudili organsko pile teško neverovatnih pet kilograma. A najčešće žalbe na kvazi organske piliće su zeleni komadi mesa koje kupci otkriju kada počnu da ga tranžiraju, a za koje stručnjaci objašnjavaju da nastaju kada mišićna vlakna ostanu bez kiseonika usled snažnog mahanja krilima nakon dugog perioda mirovanja, što je karakteristično za tovljene piliće.

Organska piletina je prirodno gajena, hranjena lokalnim organskim žitaricama koje nisu GMO. Napolju su i kljuckaju po dvorištu. Ne dobijaju ni lekove ni hormone i prodaju se celi, očišćeni i zapakovani. Cena im se kreće oko 900 dinara po kilogramu.

Ivana Simić, generalni sekretar Udruženja "Serbia Organica", objašnjava za Telegraf Biznis da je najbolji način da se rešimo sumnji da li je nešto organsko ili nije, da tražimo od proizvođača da nam pokaže sertifikat o organskoj proizvodnji.

- Ako proizvođač nema sertifikat, ne može da se dokaže da je piletina organska. Takođe, trebalo bi na proizvodima tražiti nacionalni logo koji to i potvrđuje - objašnjava ona.

Piletina se obično puni hormonima, Foto: PIxabay

Simić kaže da još ne postoje podaci o ukupnom broju sertifikovanih proizvođača piletine u Srbiji za 2020. godinu, ali da su se godinu dana ranije "mogli nabrojati na prste".

- Postoji razlog zašto je to tako. Za sve animalne proizvode, proces prelaska na organsku proizvodnju je dug proces. Osim što morate da sertifikujete životinjsku proizvodnju, morate da sertifikujete i biljne površine sa kojih ćete da koristite hranu za te životinje. Po pravilniku gro biljne hrane mora da se obezbedi iz sopstvene proizvodnje. To mora da bude jedan zaokružen proces – objašnjava ona.

Osim toga, životinje moraju da imaju određen prostor za kretanje, ne smeju da budu skučene kao tovni pilići.

Organska proizvodnja živine u Srbiji zato i jeste slabije razvijena u odnosu na ostale vrste organske proizvodnje, jer  su potrebne velike površine za relativno mali broj životinja. Takođe, živina mora stalno da ima lak pristup otvorenom prostoru. 

Pilići od organskih koka nosilja, Foto: Pixabay

U organskoj proizvodnji ne koristi se koncentrat, starteri, koštano brašno, soja, antibiotici i ostale potencijalno štetne supstance.

- Pojam organsko danas se upotrebljava za sve i svašta. Danas svako ko gaji domaće piliće svoj proizvod naziva organskim, a nije. To pile jeste zdravije od tovljenih, ali nije organsko i ne bi trebalo brkati ove pojmove - objašnjava Rajko Panić, proizvođač domaćih pilića iz okoline Beograda.

(Telegraf Biznis)