• 1

U svakoj tački sveta mogu da biraju voćku iz Srbije ubranu par sati ranije: Ko čuva voće i povrće?

Mogućnost da se za nekoliko sati nađu na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene. Da li ste se nekada zapitali kako se voće i povrće transportuje, kako se čuva, ali i ko kontroliše kvalitet?

  • 1
Povrće, korpa povrća, zdrava hrana

Foto: Shutterstock

Srpska poljopivreda je prošle godine zabeležila rekordan rast izvoza. Za poslednje dve godine dostigao je čak 50 odsto. Naši proizvodi stigli su do rafova trgovina gotovo svih evropskih zemalja, Amerike, Rusije, ali i Azije, Australije i sve više osvajaju i najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Indije, Kine.

Prošla godina je završena sa oko 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza, a srpskom voću i povrću uskoro se otvaraju vrata Vijetnama i Indonezije.

Statističke podatke da je lane izvoz bio za 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara veći u odnosu na 2019. godinu, stručnjaci tumače kao buđenje domaćih izvoznih potencijala. Sudeći po brojkama Republičkog zavoda za statistiku, širom sveta završilo je i na tone naših malina u vrednosti od 296 miliona dolara, smrznutih kupina za 46 miliona dolara i ostalog zamrznutog voća vrednosti od 882 miliona dolara, kao i sveže jabuke za 125 miliona dolara.

Nesmetano su putovale, čak i u pandemijskim uslovima i ove namirnice koje zahtevaju temepraturni režim i specijalan način taransporta. Mogućnost da se za nekoliko sati nađu na teritoriji i najudaljenijih zemalja, spasonosna je i nesumnjivo je doprinela skoku izvoza hrane osetljive na temperaturne promene.

Da li ste se nekada zapitali kako se voće i povrće transportuje, i pre svega kako se čuva? Proveravali smo ove odgovore sa onima kojima je to svakodnevni posao. 

Među domaćim strateškim proizvodima prema rečima agrarnih analitičara je i malina, po čijoj proizvodnji smo proteklih godina zauzimali treće mesto u svetu, a po zamrznutoj smo svetski lider i ispred Poljske i Čilea. Iz Privredne komore Srbije kažu da je u Srbiji dominantno gajenje maline, borovnica je u ekspanziji, a jagoda ima veliki potencijal. Oko 40.000 hektara u našoj zemlji je pod jagodičastim voćem, a 2019. je izvezeno 209 miliona evra smrznute maline.

Da bi naša malina, ali i jabuka koju gajimo na pola miliona hektara, povrće, prerađevine, pa i smrznuti pekarski prozvodi stigli do svetskih metropola i trgovinskih lanaca, neophodan je transport u posebnom pakovanju i po posebnim standardima. Mnogi proizvođači voća koji svoje proizvode izvoze u Centralnu Evropu ili na Daleki Istok, redovno šalju uzorke smrznutog voća budućim kupcima avionskim putemOni se transportuju specijalizovanom vrstom avionskog prevoza na suvom ledu.

malina, voće, doručak

Foto: Pixabay

Veće količine smrznute robe uglavnom putuju posebnim rashladnim kontejnerima -"Envirotainers", a manje pošiljke u specijalnim kutijama, hlađene suvim ledom.

Da avionski prevoz predstavlja najefikasnije rešenje za transport osetljivih proizvoda koji do bilo kog kraja sveta može stići za svega nekoliko sati, svodoči nam Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija.

Smatra da avio-transport ima prednost u odnosu na pomorski kada je rok trajanja proizvoda kritičan faktor. Usled kvarljivosti i kratkog roka trajanja, transport svežeg i smrznutog voća neophodno je da bude organizovan na temperaturnom režimu. Ovo su takozvane PER-PERISHABLE pošiljke i sam naziv ukazuje na njihovu osetljivost.

- Iako suvi led sam po sebi ne stvara otpad, usled isparavanja u vazdušnom prostoru smatra se opasnom supstancom, pa pošiljke sa suvim ledom podležu ograničenjima - objašnjava naš sagovornik. - Aviokompanije ih klasifikuju kao opasni teret, što automatski iziskuje specifičnu dokumentaciju, a samim tim i dodatne troškove – dodaje Đekić iz cargo-partner. - Za rad sa opasnim teretom neophodna je specifična obuka i poznavanje propisa i ograničenja aviokompanija, kako bi svaka pošiljka bila transportovana po važećim IATA regulativama.

Globalna tražnja za voćem neprestano raste.  Prema rečima našeg sagovornika iz cargo partner, danas, kupac u svakoj tački sveta može da bira između najboljih sorti sa Balija, ili Tajlanda, šumadijsku šljivu, jabuku iz Čelareva ili ariljsku i ivanjičku malinu ubranu nekoliko sati ranije.

- Trenutno smo broj jedan u svetu po kvalitetu maline - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara. - Uz bolji sadni materijal, mogli bismo da imamo 25.000 hektara pod malinom i izvoz od 170.000 tona, pa bismo i po količini bili prvi.

U sezoni berbe “crvenog zlata”, malinarstvo direktno i indirektno uključuje oko milion i po ljudi.  Srpska malina je stigla i do Japana, olakšan je transport do Turske, a uskoro će osvojiti arapske zemlje.

- Izuzetno nam je važan i pravovremen, dobro organizovan i bezbedan transport koji omogućava da voće ne izgubi kvalitet -

Đekić objašnjava da domaćim proizvođačima voća i povrća nude sveobuhvatnu podršku i ekspertizu pri delikatnom transportu prehrambenih proizvoda. Zahtevana temperatura hlađenja mora biti ravnomerno održavana prilikom manipulacije i tokom transporta tereta, koji dodatno treba da bude zaštićen od uticaja vlage. Važan je i odabir tačno odgovarajuće dimenzije pakovanja, jer se tako onemogućava prevrtanje, klizanje ili međusobno oštećenja.

Nedavno je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio da je tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina otvorilo širom vrata za sve naše poljoprivredne proizvode, sudeći da ove zemlje mogu da proizvedu tek četvrinu potreba. Poštovanjem svetskih pravila transporta, srpski proizvođači jabuka, testenine, kukuruza, jagodičastog voća mogu slobodno da zakucaju na ta vrata.

A kako funkcioniše lanac u Srbiji? Kako se vrši kontrola voća i povrća?

Voće, povrće

Foto: Pixabay

Veliki marketi, poput kompanije Delez Srbija sprovode niz aktivnosti za kontrolisanje ključnih tačaka u lancu distribucije hrane i na taj način u potpunosti zaokružuje sistem kontrole celokupnog sistema od polja,njive do radnje, odnosno potrošača.

- Ključne tačke kontrole kvaliteta čine provera proizvođača, odnosnodobavljača, prijem robe u distributivni centar, laboratorijske analize i interni monitoring, kažu iz kompanije Delez Srbija, za Telegraf Biznis.

Koncept provere dobavljača predstavlja sistem audita gde se proveravaju uslovi i način proizvodnje i skladištenja proizvoda privatne robne marke, u ovom slučaju svežeg voća i povrća. Proverava se u kojoj meri se dobavljač/proizvođač pridržava preduslovnih programa, ocenjuje se efektivnost implementiranih standarda za bezbednost i kvalitet proizvoda.

Kontrole su obavezne za sve potencijalno nove i postojeće lokalne dobavljače  koji nisu sertifikovani u skladu sa nekim od prihvatljivih standarda Ahold Delhaize grupe, a čija je sertifikacija krajnji cilj ovog procesa kao najviša ocena sistema bezbednosti i kvaliteta proizvoda. Dodatno, svi globalni dobavljači moraju biti sertifikovani u skladu sa standardima iz oblasti bezbednosti hrane.

Prijem voća i povrća u magacin Distributivnog centra obavljaju visoko obrazovana i stručna lica, a sam koncept prijemne kontole predstavlja kvalitativni i kvantitativni pregled koji obuhvata procese kontrole voća i povrća. Svi parametri koji se kontrolišu na prijemu unapred su definisani proizvođačkim specifikacijama, odnosno dokumentom koji je sastavni deo kupoprodajnog odnosa kupca, koji robu stavlja u promet, i proizvođača kao dobavljača.

Kako bi se obezbedio kontinuirani kvalitet i pre svega bezbednost proizvoda, pored pomenutih tačaka kontrole, nezaobilazni deo predstavlja redovan laboratorijski monitoring i instrumentalna kontrola proizvoda iz kategorije svežeg voća i povrća, priča naša sagovornica. Analize se vrše u akreditovanim eksternim laboratorijama i svaku vrstu ispitivanja prati izveštaj o laboratorijskom ispitivanju kojim se potvrđuje bezbednost i kvalitet voća i povrća u našem asortimanu.

Kako znaju da je ono koje dođe na rafove najbolje za građane?

- Svaki proizvod voća i povrća na rafovima naših prodavnica je usaglašen sa visokim i zahtevnim internim kriterijumima kvaliteta, a to uključuje i apsolutno poštovanje zakonom propisanih normi. Dodatno se primenjuje čitav set dokumenata, kao i procedure kojima su definisani operativni procesi. Sistem monitoringa uspostavljen po unapred definisanoj dinamici, na dnevnom nivou u određenim segmentima kvaliteta i bezbednosti prevazilazi kriterijume definisane domaćom regulativom kako za domaće tako i za inostrane dobavljače, na šta smo veoma ponosni - kažu nam u Delezu.

Povrće

Foto: Pixabay

Kako napominju, u zavisnosti od prirode artikla, za svaku potkategoriju voća i povrća postoji definisan vremenski period za njihovo skladištenje. Često je taj vremenski okvir i kraći zbog potreba snabdevanja maloprodajne mreže. Takođe, strogo je kontrolisan i hladan lanac.

- Kontinuirano kontrolisan centralizovani monitoring temperatura nam omogućuje da obezbedimo adekvatnu temperaturu vazduha u komori vozila koji prevozi robu od centralnog skladišta do prodavnice. Temperatura takođe zavisi od potkategorije robe koja se prevozi i mora biti usklađena sa specifičnim potrebama samog proizvoda - objašnjavaju.

Prema rečima naših sagovornika, u pitanju je vrlo dinamičan i pre svega odgovoran posao koji zahteva visok nivo stručnosti, znanja, obučenosti, iskustva, a pre svega timski rad.

- Kako bismo zadržali najviši nivo kontrole kvaliteta, kompanija kontinuirano ulaže u sistem kontrole u svim segmentima delovanja, što podrazumeva konstantno planiranje i usavršavanje na svim poljima, od tehničko-tehnološkog do naučno-tehničkog - navode nam u Delezu.

Suficit u industriji

U Srbiji posluje oko 20.000 stranih kompanija, a 60 odsto stranih direktnih investicija koje su prisutne na Zapadnom Balkanu su realizovane u Srbiji. Prema podacima Privredne komore Srbije, sektor hrane i usluga je interesantan jer beleži konstantan suficit.

Video: Miriše na biznis: Raznobojno more koje Holandiji donosi čitavo bogatstvo

(V.B.)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eduard

    Kako da ne Evo ja u Gvatemali,jedem rotkvice koje gaji Šurda u Budkanovcima. A lepi Radojko iz Donju Sabantu mi salje jagode,svaki dan po 4,ne smem vise

    6
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke