Kako uzgajati špargle u Srbiji, ima li zarade? Sezonci bi u Nemačku, dnevnica do 150 evra

Foto: Freepik

Špargle su prava "vitaminska bomba", mada se kod nas ređe uzgajaju. S druge strane, veoma su popularne u susednoj Hrvatskoj. Šparoga i vilina metla su drugi nazivi za ovo zanimljivo povrće.

Teme za vas

Ukoliko se proširi na mnogo više hektara nego sada, špargle bi povrtarima mogle da donesu lep profit. U okviru FB grupe "Mali proizvođači hrane u Srbiji", jedna korisnica je napisala "Bavimo se proizvodnjom špargle čitavu deceniju, i ove godine od početka aprila, u ponudi su sveže, domaće, neprskane".

Takođe je navela da je cena za kilogram 700 dinara, a paket se šalje brzom poštom.

Ovo povrće je multifunkcionalno, što je njegova glavna prednost, a najčešće se vezuje za salatu. Atraktivnosti ove namirnice doprinela je činjenica da je konzumiraju mnoge poznate ličnosti, a u prvi plan se ističe to što ima malo kalorija, a veoma je zdrava.

Špargle bi mogle da budu i deo redovne "postavke" hrane u restoranima, i da možda delimično zamene popularnu rukolu. Posebno imajući u vidu u kom smeru idu trendovi na tržištu: to su zdrave obrok salate, odnosno lagana jela, koja u proseku koštaju 500, 600, 700 dinara.

Kakav je potencijal?

Šparuga (lat. asparagus) je, inače, višegodišnja biljka iz porodice ljiljana, jedna od najstarijih samoniklih vrsta na Mediteranu. Više od 2.000 godina važi za delikates, te je neretko smatraju i "bogataškom hranom". Ipak, ne koristi se samo u te svrhe, već i za lečenje: hiljadama godina je prisutna u Ayurvedi.

Ako želite da negujete šparglu u svojoj bašti, evo nekoliko korisnih saveta: to je povrćka koja voli topla podneblja, mnogo sunca i humusno tlo, a ne podnosi vetar; ipak, to ne znači da ne može podneti hladnije vreme. Ako nema dovoljno vlade, može biti gorka i bezukusna.

Na dobro odabranom mestu, špargla će uspevati 15-ak godina. Morate imati strpljenje, jer samo uzgajanje i branje zahtevaju određeni trud, ali je ubiranje plodova tog rada slatko. Vilina metla sadi se na jesen, na dobro pođubrenom tlu. Prave plodove možete očekivati tek od četvrte godine uzgoja.

Špargla se bere u maju i junu, što znači da je sada njeno vreme. Nakon branja, može se jesti odmah - što je najbolja opcija, a može se i odložiti u frižider, gde maksimalno traje 4, 5 dana. Takođe ih možete blanširati i zamrznuti.

Raste potražnja

Ako bismo pratli primer povrtara u Hrvatskoj, mogli bismo za nekoliko godina značajno podići i upotebu u domaćinstvima i proizvodnju ove izuzetno korisne kulture koja može da donese zaradu proizvođačima, a stručnjaci kažu da bismo brzo mogli ući i u izvoznički posao, pisao je prošle godine Agrosmart.

Odlična je za salate / Foto: Pixabay

Dragomir Ivanović, s puno entuzijazma, upravo na tome radi godinama unazad - bogato znanje i umeće u proizvodnji špargle nesebično deli. Kako kaže, grupa proizvođača okupljenih preko društvenih mreža svakodnevno raste, a raste i tražnja špargle u Srbiji.

- Uložio sam osam godina rada da odgajim zasad, upoznam i proučim biljku i sorte, organizujem proizvodnju rasada i napravim prvi kuvar. Povrtari koji se bave proizvodnjom špargle u Srbiji, bilo da imaju manje ili veće zasade, naravno, nastoje da tu proizvodnju uvećaju, do profitabilnosti. Da bi to postigli, potrebno je da obezbede kvalitet, kvantitet i kontinuitet proizvodnje - rekao je Ivanović krajem 2020.

Ističe se da bi udruživanje proizvođača špargle moglo da donese zaradu od 15.000 evra po hektaru.

Branje špargle sve unosnije

Naši ljudi neretko odlaze u zemlje regiona ili, recimo, u Nemačku kako bi radili ovaj sezonski posao: i to za do 150 evra dnevno. Branje špargli je idealna prilika za one koji hoće brzo da zarade u inostranstvu.

Hrvatski Poslovni dnevnik je prošle godine pisao nemački zemljoposednici od početka 2020. izdvajaju minimalno 8,60 evra bruto po satu, što je nešto više nego 2019. Ipak, oni koji poznaju tamošnje prilike kažu da je ta cifra "preterana". Zarada je primamljiva, ali...

Ako odlučite da radite kao sezonac u Nemačkoj, na branju viline metle, treba da znate da smeštaj delite sa drugim beračima, i spremite se da on nigde nije luksuzan. Takođe, radni dan je prilično naporan, traje oko 12 sati. Ako je izuzetno toplo, pa šparoga raste brzo i ima je mnogo, tada se radi i 20 sati.

S druge strane, po lošijem vremenu, ima manje posla. Ono što je takođe presudno mnogima jeste znanje nemačkog jezika - za obavljanje ovog posla, ono vam nije neophodno. Prema podacima iz 2020, minimalna satnica za branje špargli u Srbiji iznosila je 130 dinara.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)