Zašto je mleko s manje masti skuplje i da li biljni napici smeju da se nazivaju "mlekom"?

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Mleko je osnovna namirnica koja se nalazi maltene u svakom domu. Ipak, nije baš svima finansijski najdostupnija, posebno imajući u vidu neke skuplje varijante, kao što je mleko s manjim procentom masti.

Teme za vas

Početkom septembra, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je novi izveštaj o kretanju cena. Njihov indeks cena hrane, koji prati mesečne promene u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda - mleka, mesa, žitarica, šećera i biljnih ulja - iznosio je u avgustu u proseku 127,4 poena, što je rast od 3,1 odsto u odnosu na jul, i za čak 32,9 odsto veći rast u odnosu na isti mesec 2020.

S druge strane, kravlje mleko koje se u Srbiji i najčešće konzumira, još uvek odoleva trendu dramatičnog rasta kakav je slučaj sa zamenama za mleko (alternativama). To tržište rapidno napreduje, te je tako recimo kafa s bademovim mlekom u kafiću - uglavnom skuplja 30 odsto.

U radnjama, zamene za mleko u pakovanju od litar skuplje su dva ili više puta od kravljeg mleka, a sve zavisi da li je reč o kokosovom, sojinom, pirinčanom, bademovom napitku. Ipak, to su neke druge vrste, koje svakako zahtevaju drugačiji pristup i način proizvodnje.

Ali, zašto kravlje mleko s manje masti košta više od onog sa većim procentom masti? Da li je, zaista, zdravije i komplikovanije za proizvodnju, ili je to zabluda? Koje je bolja opcija i kako pametno odabrati?

- Mleko predstavlja nutritivnu veoma vrednu namirnicu, bogatu hranljivim materijama i obezbeđuje značajne količine energije, proteina i mikroelemenata, kao što su kalcijum, magneziju, riboflavin, vitamine B5 i B12. Kao takvo, mleko i proizvodi od mleka su veoma značajni za pravilno izbalansiranu ishranu, posebno dece i starijih odraslih osoba. Kravlje mleko obuhvata 85% ukupno proizvedene količine mleka u svetu, a u našoj zemlji čak i do 95%. S tim u, vezi nije iznenađujuće da ova vrsta mleka dominira na domaćem ali i inostranom tržištu - kaže za Telegraf Biznis dr Jelena Miočinović, redovni profesor na Katedri za tehnologiju animalnih proizvoda, pri Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Foto: Telegraf

Dodaje da je mlečna mast značajna komponenta sastava i da doprinosi njegovog kalorijskoj vrednosti.

"Naime, mleko sa većim sadržajem masti ima više kalorija kao i zasićenih masnih kiselina (oko 20%), koje se često povezuju sa negativnim efektima po zdravlje ljudi. Međutim, poslednjih godina studije ne pokazuju negativne efekte konzumiranja punomasnog mleka po zdravlje, posebno kada je reč o srčanim oboljenjima. Važno je istaći da pravilna i izbalansirana ishrana, u skladu sa individualnim potrebama potrošača, jeste put do zdavlja. S tim u vezi, ne može se eksplicitno reći šta je zdravije, već potrošači u skladu sa svojim potrebama treba da biraju namirnice koje im odgovaraju."

Od zdravlja do trendova

Iz ugla finansija, ono što nas svakako zanima jeste cena, odnosno odgovor na pitanje zašto je mleko s manje masti skuplje, u proseku za 15 dinara kod nekih brendova, od onog s manje masti. Da li je to stvar trenda ili je sam proces proizvodnje takvog mleka komplikovaniji i zahtevniji?

- Generalno, sirovo mleko ima 3,8 do 4,2% mlečne masti što ukazuje da je proces obiranja, odnosno separacije, prisutan u postupku proizvodnje termički obrađenih mleka i sa 2,8% i sa manjim sadržajem masti. S tim u vezi, ne može se reći da je postupak proizvodnje mleka sa manjim sadržajem masti značajno skuplji već cena zavisi od trendova na tržištu. Takođe, nisam sigurna da je uvek mleko sa manjim sadržajem masti - veće cene, posebno što smo svedoci da je na tržištu prisutan širok interval cena mleka, posebno ako se uzmu u obzir akcije i slične aktivnosti - kaže za naš portal dr Jelena Miočinović.

Ako ste, kao potrošač, neretko zbunjeni kada uđete u radnju, pa vidite široku ponudu: od mleka s raznim nivoima masti do onih sa dodatkom cinka i tome slično, otvaramo i temu ključnih razlika.

Foto: Freepik.com

- Značajnih razlika pri poređenju mleka sa različitim sadržajem masti (1,6 i 2,8%) u velikoj meri nema. U pogledu proteina, koji se u nutritivnom smislu smatraju najvrednijim, ove vrste mleka se ne razlikuju značajno. Ipak, možemo reći da manji sadržaj masti u mleku sa sobom nosi i manji sadržaj zasićenih masnih kiselina koje često potrošači percipiraju kao "loše". S druge strane, vitamin D koji je rastvorljiv u mastima se nalazi u manjoj količini ukoliko je smanjen sadržaj masti - priča naša sagovornica i dodaje:

"Poslednjih godina je, u razvijenim zemljama, evidentan i porast proizvodnje i potrošnje alternativnih napitaka sa ciljem zamene mleka. Ovakav trend je posledica prisustva netolerantnosti na laktozu ili alergija na proteine mleka kod određenog broja populacije".

Da li je napitak od badema zaista "mleko"?

Takođe, kako navodi dalje, trend porasta veganskog načina ishrane doprinosi povećanju potrošnje mlečnih alternativnih napitaka biljnog porekla.

- Važan aspekt trenda smanjenja potrošnje mleka i proizvoda od mleka je zasnovan na uticaju proizvodnje animalnih proizvoda na životnu sredinu. Ipak, i pored toga ne smemo zaboraviti značaj mleka u ishrani, posebno imajući u vidu porast broja svetske populacije i značaj ovih proizvoda u slučaju neuhranjenosti, obezbeđenja neophodnih hranljivih komponenti (proteina i drugih), posebno u ishrani dece - ističe profesorka iz Beograda.

Foto: Shutterstock

Bademovo mleko, kao i svi drugi napici biljnog porekla, ne bi smeli da koriste naziv mleko, kaže nam dr Miočinović. "U nutritivnom smislu, i pored prednosti, ovi proizvodi su često inferiorni u sastavu u poređenju sa mlekom, najčešće u pogledu visokovrednih proteina. S tim u vezi, pravilno je alternative nazivati napicima, jer njihova sličnost sa mlekom je često zasnovana samo na izgledu - tečnost beličaste boje".

Ipak, zamene za mleko su, uglavnom, dva do tri puta skuplje od klasičnog, kravljeg mleka. Da li su te cene realne?

- Tehnologija proizvodnje napitaka biljnog porekla je često dosta složena i obuhvata niz koraka. S tim u vezi, evidentno je da cena zavisi od dostupnosti i cene sirovina kao i složenosti postupka proizvodnje. Ipak, verujem da deo cene jeste zasnovan na aktuelnom trendu i potražnji za ovim proizvodima, koja možda prelazi granice ponude. S obzirom na oblast kojom se bavim, moje interesovanje je još uvek u većoj meri usmereno na mleko i proizvode od mleka. Iako se misli da alternative mleku mogu ugroziti i u potpunosti umanjiti proizvodnju i potrošnju mleka, smatram da je to nemoguće, posebno imajući u vidu nova rastuća tržišta Azije, u kojima je evidentan intenzivan porast potrošnje mleka i proizvoda od mleka - kaže dr Jelena Miočinović.

Ne možemo da ne primetimo i da se u Srbiji gotovo nikako ne konzumira kozje mleko. Zapravo, mnogi imaju i razne predrasude, te radije posežu za kravljim nego kozjim sirom. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Da li bi ta niša mogla biti "bum" ili nije isplativa?

Foto: RINA.rs

- Kozje mleko obuhvata oko 2% ukupno proizvedene količine mleka u svetu, a u našoj zemlji i manje. S tim u vezi, nije iznenađujuće da je zastupljenost ove vrste mleka na tržištu, kao i u potrošnji, znatno manja u poređenju sa kravljim mlekom. Ipak, važno je istaći da kozje mleko predstavlja nutritivno vrednu namirnicu i ima prednosti u poređenju sa kravljim mlekom, kao što su lakša svarljivost i manja prisutnost alergija na proteine. S druge strane, kozje mleko se, zbog specifičnog sastava masnih kiselina, odlikuje tipičnim "kozjim" ukusom i mirisom što predstavlja ograničavajući faktor za konzumiranje ovih proizvoda kod određene grupe potrošača - priča nam sagovornica i zaključuje sledeće:

"Evidentno je da postoji prostor za povećanje obima proizvodnje kozjeg mleka, ali kao što sam pomenula, to je još uvek daleko od obima proizvodnje kravljeg mleka, ne samo kod nas već i na nivou svetske proizvodnje".

(Telegraf Biznis)