• 3

Koliko nas košta zdrava hrana: Šećer od breze je novi hit, 150 grama vredi kao 5 kg belog šećera

Keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom - osetno manje se isplati od kutije "standardnog keksa" koji kupuje većina potrošača u Srbiji

  • 3
kaša

Foto: Freepik

Iako se duže vreme diskutuje o tome koliko je hrana koja se promoviše kao zdrava - zaista zdrava, budući da neki proizvodi, recimo, nemaju šećer, ali zato imaju velike količine prostih masti u sastavu, ovaj segment svakako ostaje luksuz.

To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.

Nedavno smo pisali i o tome kako se u Srbiji generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaoa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.

S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one "na meru".

Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.

Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom - osetno manje se isplati od kutije "standardnog keksa" koji kupuje većina potrošača u Srbiji.

Koliko je "teško" tržište zdrave hrane?

Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks "običan", filovan, sa nekim specijalnim ukusom - ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.

U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.

Treba istaći i da nije svaki musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30% manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više.

Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, "leti" i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.

U galerijama iznad možete pogledati i ostale popularne namirnice iz segmenta zdrave hrane, koje su zasigurno vredne vaše pažnje, ali je činjenica da treba praviti "finansijske kompromise".

Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.

Video: Odrekao se karijere kako bi gajio puževe: Iz Francuske se preselio u selo i sprema specijalitete

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 🍀

    Zna li neko da mi kaže koji je sastojak sa kojim je "pomešana" stevija? Čini mi se da to ranije nije bilo😯

    3
    0

    Podelite komentar

  • Realista

    Stevija je zakon. Koristim je i nema razlike, možda je čak slađa od šećera.

    3
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke