Hrana najskuplja u poslednjih 30 godina: Ima li svet potencijalno rešenje?

Foto: Shutterstock

Svet se još nije oporavio od mukotrpne krize, izazvane kovidom-19, a onda je 24. februara izbio rat u Ukrajini koji je dodatno pogoršao stanje.

Globalno gledano, posledice po svetske zemlje možda ne bi bile tako dalekosežne da Rusija i Ukrajina nisu jedni od ključnih proizvođača i izvoznika uljarica i žitarica.

Teme za vas

Kako je reč o esencijalnoj robi, usled sukoba je došlo do nestašice, manjka proizvodnje i automatski - do rasta cena. Zaključak Agencije za hranu i poljoprivredu, FAO, pri Ujedinjenim nacijama, jeste da su cene hrane u svetu porasle u martu najviše od 1990. godine.

FAO indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je prošlog meseca 12,6 odsto u odnosu na februar - na prosečna 159,3 boda - i tako je dostigao najviši nivo u prethodne 32 godine.

Ovo poređenje može biti još relevantnije: u odnosu na mart 2021, indeks je porastao 33,6 odsto.

U martu su najveće cene zabeležene za biljna ulja (23,2% u odnosu na februar), a podstaknute su poskupljenjem suncokretovog ulja zbog smanjenog izvoza iz Ukrajine, koja je u tom domenu najveći globalni igrač.

Cene žitarica su na mesečnom planu porasle 17,1 odsto, odražavajući poskupljenje pšenice od 19,7 odsto i kukuruza od 19,1 odsto, opet pogađate - zbog rata u Ukrajini. Treba ponovo podsetiti da su u poslednje tri godine - Rusija i Ukrajina činile oko 30, odnosno 20 odsto svetskog izvoza ovih žitarica.

Foto: Pixabay

Meso skuplje, posebno svinjsko

Iz FAO kažu da je dodatni razlog poskupljenja pšenice bila zabrinutost za rod u Sjedinjenim Američkim Državama. U martu je i šećer značajnije poskupeo, 6,7 odsto u odnosu na februar. Razlog? Veće cene sirove nafte i jačanje brazilskog reala.

Ono što je donekle ublažilo taj rast jesu povoljni izgledi za proizvodnju u Indiji.

Indeks koji pokazuje kretanje cena mesa porastao je u martu 4,8 odsto, na najviši nivo otkako je FAO počeo da objavljuje izveštaje, a taj rast je podstaknut poskupljenjem svinjetine zbog nedovoljnog broja ovih životinja u Zapadnoj Evropi. Porasle su i cene živine, zbog epidemije ptičjeg gripa, dodaje se.

Najblaže je porastao indeks koji prati kretanje cena mleka i mlečnih proizvoda (2,6 odsto u odnosu na februar), što FAO objašnjava poskupljenjem putera i mleka u prahu.

Može li se nadoknaditi šteta?

Inače, prema aktuelnim analizama, proizvodnja pšenice u EU bi trebalo da padne na 134 miliona tona, zbog padavina u južnim članicama i moguće manje zasejane površine. Takođe, Agencija pri UN je zbog rata u Ukrajini smanjila prognozu svetske trgovine žitaricama u sezoni 2021/2022 - tri odsto, na 469 miliona tona.

EU i Indija bi trebalo da povećaju izvoz pšenice, a Argentina, Indija i SAD izvoz kukuruza, što će delom nadoknaditi gubitak izvoza iz crnomorske regije.

(Telegraf Biznis)