Kuburovići poslednji Mohikanci u Orovcu: "Na selu posla ima na pretek, a radne snage ni za lek"

Foto: Rina

Sela su sve praznija, ali i dalje su tu poslednji Mohikanci koji se ipak odlučuju formirati porodicu, zarađivati sa svojih deset prstiju i obrađivati zemlju.

Sedmočlana porodica Kuburović iz prijepoljskog sela Orovac ostala je na dedovini. Milan ima 38, a Biljana 31 godinu. Najstarije od četvoro dece, Ognjen, učenik je prvog razreda Srednje škole, osnovci su Igor i Teodora, a najmlađi je trogodišnji Mihailo. Sa njima živi i Milanova majka Velimirka.

Teme za vas

- Kakva god da je zemlja naša je, ali moram reći da joj ništa i ne fali. Ima naše ruke, mehanizaciju, naše planove i realne zahteve. Imamo naša dva hektara, ali zbog neizvesnosti kad su plasman i cena u pitanju često menjamo kulture. Nekad se okrenemo malinarstvu, nekad kupinama, a nekad stočarstvu pa i povrtarstvu. Nema specijalizacije u ovakvim uslovima, radi šta ti se najviše isplati - priča Milan.

Bez traktora po ovim vrletima ne može se mrdnuti, pa su ovi poljoprivrednici zahvaljujući subvencijama obnovili svoju mehanizaciju. Tu su "glanc" nov veliki traktor, prikolica, nešto ranije kupljen manji traktor, rotaciona sitnilica, rotaciona kosa.

Ima još ponešto da se zanovi, ali nije to baš urgentno rekli su iskreno. Osim svoja dva, vredni Kuburovići u zakup uzimaju još desetak hektara zemlje, a da je "svaštarenje" u poljoprivrednoj proizvodnji ipak jedini način za uspeh u ovom prijepoljskom selu potvrđuje i Milanova supruga Biljana.

- Nikad se ne zna kakva će godina biti za koju kulturu. Nekoj prija više vlage, nekoj više sunca. Od svega posejemo po nešto…pa sa više nade očekujemo da će nešto i doneti prihod. Mi imamo 70-tak ari maline gde dominira "polana" kojoj je ova produžena jesen izuzetno odgovarala. Imali smo i imaćemo neku desetinu ari pod kupinom, tu su tradicionalne voćarske kulture, a u savremenoj štali koju smo podigli kad smo imali sedam krava muzara, sada u punom komoditetu borave tri. Smanjili smo broj grla jer je opala potražnja za sirom. Kupci koji su kupovali tri do pet kilograma sira nedeljno, sada toliko kupuju mesečno - kaže Biljana.

Najbolji su dokaz da sloga kuću gradi. Iako još uvek veoma mladi, Biljanina i Milanova deca već su stekla radne navike i uvid u prave životne vrednosti. Najviše pomaže najstariji Ognjen, ali ni mališani osnovci ne beže od seoskih poslova.

- U sezoni radova svi smo na seoskom poslu. Mada, da budem iskren, sa ovom mlađarijom uradimo sve što se može, ali ne može baš sve. Tu nam priteknu u pomoć sestra, zet, šurak, kad ko može. No, što bi se reklo, gladnome je dosta i pola hljeba. Ne bi se mi libili ni da nekog platimo, ali vidite kako se sve okrenulo naopačke, na selu posla ima na pretek, a radne snage ni za lek. Ali, kako drugome, tako i nama - kaže Milan.

Malo je, zaista, ovakvih primera na selu. Obično se na imanju zateknu deda i baka u pristojnoj kondiciji, tu i tamo, najmlađi sin koji je ostao "po direktivi" na zemlji sa roditeljima, ponegde i snajka tek pristigla i zbunjeno prihvatila sudbinu da ostane, iz ljubavi, sa svojim izabranikom.

Stoga, kapa dole za Kuburoviće iz sela Orovac.

(Telegraf Biznis/Rina)