Ovsa ima svugde, ali je biljno mleko i dalje značajno skuplje: U čemu je tajna?

Biljna mleka doživela su ekspanziju u prethodnoj deceniji, delom zbog toga što je porasla zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama, a delom zbog zabrinutosti po dobrobit životinja. Značajnu ulogu odigrala je i sve veća svest o netoleranciji na laktozu, briga oko masti i šećera, pa čak i zbog izgleda kože.

U proseku, biljna mleka sada koštaju duplo više od dobrog, staromodnog kravljeg mleka, koje je hiljadama godina gradilo jake zube i kosti i sprečavalo osteoporozu. Ipak razlika u ceni tera neke potrošače da ponovo preispitaju svoje izbore.

Teme za vas

"Zašto ne kupiti mleko od 1,25 dolara za pola galona, kada je bademovo mleko 3 dolara za istu količinu?", pita se jedan od potrošača.

Uzgoj ovsa sigurno ne košta ni približno koliko košta krava, zaključuje jedan od korisnika Tvitera, pa se posledično postavlja sledeće pitanje: "Šta biljna mleka čini tako skupim?"

Novinar britanskog Guardian-a napravio je svoju računicu:

Šolja ovsa košta oko 38 centi, prstohvat soli (skoro i da nema cenu), osam šolja vode (besplatno), blender i cediljka.

Sve u svemu trebalo mu je oko 40 minuta, uključujući i pola sata potrebnog za potapanje ovsa.

"Na kraju je mleko imalo ukus vode pomešane sa ovsom u prahu", govori novinar i dodaje da komercijalno mleko ima male količine ulja i aditiva za hranu koje ga čine kremastijim i ukusnijim.

Izvršni dirketor Califia Farms, Dejv Riterbuš, ističe da prilikom određivanja cene jednog proizvoda u obzir treba uzeti i platu za radnike, cenu transporta proizvoda u trgovinske lance, odnosno sve ono što je u porastu u poslednjih nekoliko godina.

Treba uzeti u obzir i da je sama cena ovsa porasla na tržištu. Cena za biljno mleko je porasla za oko 14 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je prodaja opala za 3,6 odsto, što bi moglo ukazivati na to da visoke cene počinju da utiču na broj potrošača, mada neznatno.

(Telegraf Biznis)