Tužna istina našeg voćara - prodaje organsku malinu za 195 RSD, a u prodavnici 300 g iste košta 600

Porodica Aćimović samo je jedna u nizu koja pokušava da napravi korak dalje u poljoprivredi. Međutim, porazi podatak da uglavnom drugi zarade preko leđa naših voćara

Gazdinstvo Milosava Aćimovića nalazi se u selu Šljivova pored Krupnja, u čijoj okolini je više stotina organskih proizvođača. Oni sarađuju sa nekoliko hladnjačara – organizatora proizvodnje koji otkupljuju najveći deo njihovih proizvoda.

Porodicu Aćimović čini pet članova, tri generacije i svi članovi porodičnog gazdinstva se bave poljoprivredom. Aćimovići su uspešni organski proizvođači, a pored organske proizvodnje voća, bave se i stočarstvom i ratarstvom. Međutim, malinu moraju da prodaju kao konvencionalnu jer - nema tržišta.

Na pitanje da li je teže organskim proizvođačima ili konvencionalnim kaže:

- U istoj smo poziciji. Organizovano je tržište ali u poslednjih sedam godina cena je ista, utiču i vremenski uslovi, godina, ali šta je tu je - kaže Milosav.

Gaje na 75 ari organske maline, i prodaju hladnjači u Krupnju. Po ceni od 195 do 200 dinara za kilogram. A onda se, kao i mnogi proizvođači organske hrane, suoči sa činjenicom da je mogao da zaradi i tri puta više.

- Ta naša malina dalje završi na tržištu EU. A kod nas, u Srbiji, baš u jednom supermarketu, 300 grama naše organske maline košta 600 dinara - priča on.

Uprkos svemu, optimista je. U celom ciklusu, dodaje, najlakše je proizvesti malinu.

Dešavalo se, priča, da poslednjih godina malina nije ni mogla da se naplati jer su neke lokalne firme odlazile u stečaj i raspadale se.

Ovo domaćinstvo je u proces konverzije ušlo 2009, a tri godine kasnije je ta proizvodnja i sertifikovana. S obzirom na veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je jako malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, to bi im omogućilo da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organski zasadom kupine, maline i šljive.

On je i dobio nagradu, u iznosu od  500 hiljada dinara, a koja je dodeljena u okviru osmog NLB Organic konkursa.  Nagrade od ukupno 1.500.000 dinara dodeljena je autorima najboljih od rekordnih 73 projekta organskih proizvođača.

Od 2012. godine, otkako je pokrenut konkurs, učestvovalo je 428 projekata, a ove godine rekordnih 73. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na preko 6 hiljada. S obzirom na to da je površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji 2015. godine značajno smanjena i da se još uvek nije vratila na nivo iz 2014, a da je istovremeno broj proizvođača sa oko 2 hiljade povećan na preko 6 hiljada, očigledno je da je najviše malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata, rečeno je na dodeli nagrada.

(Telegraf Biznis)