Nekad hrana za sirotinju, a danas se za nju kupci otimaju: Jekoslav gaji heljdu na 60 hektara

Ovaj zlatarski domaćin još 2003. godine posadio je heljdu na samo četiri hektara, kad o tome niko nije ni razmišljao.

Jekoslav Purić iz zlatarskog sela Radijevići, jedan je od najvećih proizvođača heljde i spelte u novovaroškom kraju. On je odlučio da znanje koje je sticao na Agronosmkom fakultetu, primeni i na strmim, divljim terenima rodnog kraja posadivši ove žitarice.

- Na ovim nepristupačnim brdima teško je uzgajati bilo šta. Samo da se preore zemlja od Jadovnika do Čemernice je izuzuetno teško, ali svesni smo da ništa nije lako i da novac ne pada sa neba, zato smo zavrnuli rukave. Nakon što se zemlja uzore, heljda i spelta se suše, skladište i nakon toga sukcesivno melju, prema potrebama tržišta - kaže Jekoslav za RINU.

Teme za vas

Ovaj zlatarski domaćin još 2003. godine posadio je heljdu na samo četiri hektara, kad o tome niko nije ni razmišljao. Danas, sedmnaest godina posle, svoje zasade proširio je na 60 hektara, a heljdino brašno prodaje se od Priboja do Subotice.

- Ove žitarice su jedno vreme bile zapostavljene. Zbog svoje crne boje heljda je dugo smatrana sirotinjskom hranom i kao takva bila je iskorenjena sa ovih njiva. Međutim, poslednjih godina postala je izuzetno popularna zbog svojih lekovitih svojstava, pa se sada mnogo više traži nego ostale žitarice - rekao je Jekoslav.

Heljdino brašno najslađe je kada se samelje pod kamenim točkom vodenice potočare, a iako nekad namenjena samo siromašnima sada se se spcijaliteti kao heljdopita nalaze u ponudi najskupljih restorana.

(Telegraf.rs/RINA)