Na tartufima se u Srbiji zarađuje bogatstvo: Radoslav otkriva sve tajne preskupih gljiva

Male crne pečurke vrede čitavo bogatstvo

Čuveni tartufi mogu se videti samo na ekskluzivnim trpezama najelitnijih restorana. Najpoznatiji su oni koji rastu u Francuskoj i Italiji, ali Radoslav Ćatić iz sela Masleševa kod Topole već godinama unazad tvrdi da je i Šumadija itekako pogodno tlo za uzgoj, ali i pronalazak ovih preskupih gljiva.

Teme za vas

- Zbog svog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže u našoj zemlji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa, a ako obratite pažnju njima se hvale samo Italijani i Francuzi, a verujte da i u srcu Šumadije možete pronaći jako kvalitetan tartuf. O njima se vrlo malo zna, obavijeni su velom mističnosti da bi im se sačuvala vrednost. Šire se priče da ga ja vrlo teško pronaći, samo kako bi pojedinci profitirali - priča za RINU.

Radoslav Ćatić već 15 godina ima i svoju školu o tartufarstvu u kojoj polaznike uči sve što bi trebalo da znaju kad je u pitanju pronalazak i uzgoj ove gljive.

Tartuf je mikorizna pečurka, traži alkalna i beshumusna zemljišta i najčešće se može naći uz drvo lešnika, hrasta, topole i jasike. Zemljište koje odgovara jednoj vrsti odgovara svakoj, ali nadmorska visina i vreme branja prave selekciju.

- Vrlo mali broj ljudi zna da se oko tri tone tartufa pronađe godišnje u Srbiji, a hiljade evra i dalje propada u našim šumama. Trgovina ovim pečurkama je ekstra profitabilna delatnost. To je jedina roba koja se nikom ne nudi, već kupac dolazi sam da je uzme. U tom lancu nije u interesu niko nikog da prevari. Špic sezone je u novembru kad se traži najskuplji tartuf , čija cena po kilogramu dostiže i do nekoliko stotina evra - priča Radoslav.

(Telegraf Biznis/Rina)