Džinovske pečurke rastu u Banatu, da li biste smeli da ih jedete?
Nema sličnih otrovnih
Džinovske primerke pečurke poznate pod nazivom štripavac ubrao je ovih dana Milan Knežević, meštanin Banatskog Dvora. On kaže da je ove pečurke ranije viđao, ali nije znao o kojoj vrsti je reč, niti ih je brao.
Međutim, kada je pre neki dan u selu naišao na džinovske primerke njemu nepoznate pečurke, ubrao ih je, a fotografije poslao bratu Petru, koji živi u Crnoj Gori.
- Gljive su rasle na žili od bresta. Ubrao sam ih, a onda smo izmerili šešir veće pečurke, i on je bio prečnika 34 centimetra. Fotografiju smo poslali bratu Petru koji živi u Crnoj Gori. On je mnogo bolji poznavalac gljiva, čak ih i bere i zna koje su jestive a koje otrovne. Tamo gde on živi škripavca nema, ali je po fotografiji odmah utvrdio da je to ta vrsta. Rekao mi je da je jestiva, pa smo je i spremali za obrok, tako što smo je pržili – priča za portal zrenjaninski.com Milan Knežević.
Škripavac, ili latinski Cerioporus squamosus, jedna je od češćih vrsta pečuraka u šumama Evrope. Javlja se s kraja proleća i početka leta. Raste usamljena ili u buketima na drvetu listopadnih vrsta, najčešće vrba, jasena, bresta, javora…
Ova vrsta gljive je jestiva, ali, mada ima drugačijih mišljenja, ne i naročitog ukusa. Njena prednost u odnosu na popularnije pečurke koje se mogu naći u prirodi je što nema sličnosti ni sa jednom od otrovnih gljiva, pa su isključene greške sa potencijalno opasnim posledicama.
(Telegraf Biznis)