"Vesela mašina" se ne gasi: Otac i sin prave na stotine litara rakije, šljiva rodila nikad bolje

"Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže, jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna", objašnjava Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica

Šljiva u Srbiji rodila je kao nikada pre, ove godine mahom je po dobroj ceni otišla na evropsko tržište, a ono što je ostalo - završiće po dobrom, starom običaju u kazanima za rakiju.

Teme za vas

Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica pre sedam godina prvi put je potpalio "veselu mašinu", a danas proizvodi jednu od najboljih voćnih rakija u ovom delu Srbije. Kaže da se tajna dobre rakije ne krije samo u hrastovim burićima, već je neophodno i majstorstvo koje se u srpskim domaćinstvima ostavlja u nasledstvo.

- Prvi korak je da odstoji 21 dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka - objašnjava Mojićević. Ipak, u njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva, već i kajsija.

Ove godine slabo je rodila, ali za rakiju uvek mora da ima. Bilo da je žuto ili plavo zlato u kazanu, postoji način kako prepoznati pravi kvalitet.

- Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže, jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna - kaže Dragojle, a njegov naslednik Mileta, odgovara na pitanje šta ako preteramo?

"Rakija ne miruje u buretu, a pogotovo u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa, tako da pevajte i igrajte."

Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade: dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet.

- Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i mini fabrike, tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bismo taj kvalitet prodali, moramo da imamo sopstvenu destileriju i da ono što proizvedemo bude spakovano u flaše kao naš proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde, u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živimo - kaže Mileta Mojićević.

Kako dalje navode otac i sin:

"Računice ima, ako se gleda u budućnost. Nije svaka godina ista, ali kvalitet se kad-tad nagradi. Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne."

(Telegraf Biznis/Rina)