Srbi bi "išli" u borovnice: 80% spremno da zasuče rukave, a ima i berača koje su prevarili za 100€

Plavo zlato je berzansko voće, čija cena zavisi od samih okolnosti i tu nema mnogo kalkulacije

U poslednje vreme biljke poput aronije, maline, kupine, borovnice, izuzetno su popularne kod nas, a sezona tzv. plavog i crvenog zlata već "kuca na vrata".

Masovno se traže berači, a putem oglasa se prodaju i alatke - poznatije kao češalj, koje bi trebalo da olakšaju rad beračima, a pritom ne štete plodu. Ipak, uprkos "modernizaciji" na tom polju i sve izdašnijim dnevnicama, čini se da radne snage opet manjka.

Teme za vas

Ta kriza se ne oseća samo u Srbiji, već svugde, a glavne mane ovog sezonskog posla - branja bobičastog voća, jesu fizički napor, rad na visokim temperaturama, ponekad i neadekvatna zaštita ili lošiji radni uslovi.

Pitali smo građane Srbije - Da li bi ove sezone brali borovnice, a evo šta su rekli. Za opciju "Zašto da ne" glasalo je 77,93% čitalaca Telegraf Biznisa, dok je za opciju "Ne, nikako" glasalo 17,29 odsto. Skoro 5 odsto ispitanika, tačnije 4,78%, opredelilo se za ponuđeni odgovor "To radim svake sezone".

Dakle, deluje da je ogroman broj naših građana spreman da letnje dane provede u poljima borovnica, a mogući razlog za to je upravo visoka dnevnica koja se "formira" svake godine. Kako nam je prethodno potvrdio i Veselin Đorđević, iz Borovnica kluba Srbija, kod nas sezona branja kreće polovinom juna i traje do kraja avgusta.

Ipak, tačna cena dnevnica bukvalno se sazna u "poslednji čas".

Plavo zlato je, kao što se zna, berzansko voće, čija cena zavisi od samih okolnosti i tu nema mnogo kalkulacije.

- Uberemo, pa čekamo cenu. Kada se ubere, mora u kratkom roku da se dobaci do krajnje destinacije kako bi se sačuvao kvalitet, a tražnja u datom momentu definiše cenu - kaže Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, dodajući da "nije realno znati cenu čak ni 10-15 dana unapred" - rekao nam je Đorđević nedavno.

Ispod našeg teksta koji se odnosi na oglas, izdat za branje borovnica, gde se pominje plata do čak 90.000 dinara, bilo je raznih komentara, a evo nekih upečatljivijih:

Uskoro neće niko ići da radi na njivu, zbog ponašanja gazda. Dešava se da neće ni čašu vode da daju, teraju od 6 ujutru pa do 9 uveče da se radi ili neće da plate. Pričam iz ličnog iskustva.

Bere samo ko mora...

Bolje da gulim paštetu i blejim nego da radim i izgubim zdravlje na suncu...

Komentarišu neradnici i lezilebovići, koji nisu okusili ni berbe ni građevine. I na građevini vam je sve isto: i radno vreme, i dnevnica, i fizički težak posao. Oni koji znaju kako je u berbi ne komentarišu, već hvataju mesto.

Pa oni bi da uzmu 150.000 evra a ja da berem za siću... E pa smanjite sebi zaradu, pa će da dođu ljudi da beru za 2.000 evra mesečno.

Gde da ide čovek da bere maline, pa to je katastrofa. Bolje da radim na gradilištu... 100.000 dinara + klopa.. Guram kolica i ajd zdravo.. Ovo puca kičma.

Ja brao maline kod rođaka, to jest kod ženine porodice. Na kraju me "zavrnuli" za 100 evra. Zamisli da radim kod nepoznatog.

(Telegraf Biznis)