Precizna računica: Jaja bi mogla da odu i do 50 dinara po komadu pred Uskrs

Potrošači u Srbiji su u januaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2022, kokošja jaja plaćali u proseku za 31,2 odsto više

Veći izvoz jaja iz Srbije prouzrokovao je rast cena na domaćem tržištu, a analitičari procenjuju da bi tokom uskršnjih praznika zbog očekivanog daljeg rasta mogli da izdvajamo i do 40 ili 50 dinara po komadu, izjavio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić.

Kako je Telegraf Biznis pisao sredinom meseca, potrošači u Srbiji su u januaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2022, kokošja jaja plaćali u proseku za 31,2 odsto više.

Teme za vas

Usled inflatornog pritiska cene prehrambenih proizvoda porasle su u proseku za 25 odsto, dok cene mlečnih proizvoda, u okviru kojih se ubrajaju jaja, porasle su u proseku za 40 odsto, kaže Stanić.

On je porast cena životnih namirnica objasnio kombinacijom nekoliko faktora, kao što je pojava bolesti živine u Evropi, što je prouzrokovalo smanjenje ponude jaja na evropskom tržištu, a to je dovelo do veće tražnje za jajima iz Srbije.

U tom slučaju domaći izvoznici se preorijentišu na tržišta gde je cena veća, pa samim tim raste i cena na domaćem tržištu, istakao je Stanić.

- Neki kažu da može doći do cene od 40 ili 50 dinara po komadu pred uskršnje praznike i ono što se procenju jeste da će upravo biti manja potrošnja jaja, u odnosu na prethodne godine, što govori o padu kupovne moći i što je naravno u ovoj celoj priči i najtužnije - rekao je on.

Cena luka ide i do 200 dinara

Na pitanje kako je došlo do poskupljenja luka na 150 do 200 dinara po kilu, Stanić kaže da naša domaća proizvodnja nema dobre uslove skladištenja luka, pa samim tim je problem da se on očuva na duži vremenski perod, što je dovelo do toga su zalihe prošlogodišnjeg roda manje.

- Mi uvozimo i iz regiona, što utiče na rast cene, a s ozbirom da imamo manju domaću ponudu, a proizvođači koji imaju na skladištima manje luka iz prošlogodišnjeg roda sada koriste trenutak da to prodaju po skupljim cenama, što je naravno u skladu sa slobodnim tržištem - izjavio je Stanić i kaže da postoji sezonski faktor, kada cena prošlogišnjeg luka počne da raste pred dolazak novog roda, što se upravo dešava u ovim mesecima.

Kada posmatramo potrošačku korpu, koja se uzima za četvoročlanu porodicu, 50 odsto od ukupnog prihoda odlazi na hranu, što nije slučaj u Nemačkoj, gde takva porodica izdvaja u proseku oko 15 odsto.

- Činjenica je da za jednu četvoročlanu porodicu, da bi imala normalne uslove za život, potrebno je da izdvoji oko 120.000 dinara, što je oko 1.000 evra mesečno. Prosečna zarada u Srbiji je 640 evra, tako da je potrebno skoro dve prosečne plate, kako bi četvoročlana porodica mogla da ima normalne uslove za život - rekao je Stanić.

- Postoji nešto što se zove medijalna zarada. To je ona zarada do kog iznosa 50 odsto svih ljudi imaju platu, a drugih 50 procenata imaju veću od toga. Ta zarada iznosi oko 500 evra što je niža od prosečne zarade u Srbiji - naveo je on i dodao je da ovo najviše pogađa penzionere, čija je prosečna penzija 350 evra, a medijalno posmatrano penzije, taj iznos je niži od prosečne penzije.

Prema njegovim rečima, kupovna moć stanovništva je relativno u kriznoj situaciji i traje već neko vreme, a postoji mogućnot da će trajati do polovine naredne godine, što povlači sa sobom određene mere socijalne politike koje vodi država da se najsiromašnije stanovništvu pomogne.

Na pitanje kojim mehanizmom se može pomoći najugroženijima, Stanić kaže da država pokušava na selektivni način da obezbedi određena sredstva, zarad podrške najugroženijim slojevima, kako bi se socijalna politika odvijala na jednom prihvatljivom savremenom nivou, ali ne sme da bude previše izdašna da ne bi narušila budžet.

- To zavisi od nas samih unutar države, a svakako i spoljnog faktora. Očekujemo nastavak inflatornog pritisaka, što će imati za činjenicu rast kamatnih stopa - rekao je Stanić.

Dodaje da, kada pogledamo trenutne rizike koji nas pogađaju, oni se mnogo ne razlikuju u odnosu na one rizike koji su prisutni u EU, a činjenica je da oni imaju na raspolaganju veće fondove kako bi podržali svoju privredu.

(Telegraf Biznis)