Poljoprivredni bum: Od zemlje sa nula plantaža borovnice, do najvećeg svetskog izvoznika

Bile su im potrebne dve godine testiranja sa 14 različitih vrsta borovnica da pronađu pravu - Biloksi.

Stigao sam na ovu farmu ne znajući šta je borovnica, kaže Aurelio Ortiz, poljoprivredni nadzornik dok nadgleda žetvu na Sunberries Field-u, plantaži borovnica na jugu Perua. Ova farma borovnica je jedna od mnogih koje su se pojavile duž ravnog, vrućeg obalnog regiona južnoameričke zemlje. Bio je to poljoprivredni bum koji je transformisao Peru od zemlje sa gotovo nula plantaža borovnice, do najvećeg svetskog izvoznika za samo jednu deceniju.

Sunčan je dan, a šest radnika raspoređeno je po polju i skupljaju poslednje borovnice koje još uvek krase žbunje. Radnici prkose vrućini dugim rukavima, kapama i maramama kako bi zaštitili svoju kožu od žarkog sunca.

Teme za vas

Većina njih nije poznavala borovnicu sve do pre nekoliko godina, kada je ovo voće počelo da menja tradicionalnije useve poput grožđa, pamuka i špargle, piše BBC.

- Pre deset godina videli smo borovnice kao nešto što je nemoguće uzgajati ovde - kaže Alvaro Espinoza, poljoprivredni inženjer i vlasnik Sunberries Field-a.

On je tada je pokušao da obezbedi novac od peruanskih biznismena, ali su oni odbili, rekavši da nije moguće uzgajati borovnice na peruanskoj vrućini, jer ova biljka zahteva određeni broj dana u godini sa niskim temperaturama.

- Rekli su: "Alvaro, fokusiraj se...uradi nešto drugo". Ali nisam - kaže Espinoza.

Deceniju kasnije, Peru je treći najveći proizvođač na svetu, iza samo Kine i SAD, i najveći izvoznik sa više od 1,36 milijardi dolara vrednih borovnica prodatih u inostranstvu prošle godine.

- U Peruu zemlja nije prikladna za borovnice - kaže on dok kleči da pokaže jednu od stotina saksija od terakote poređanih u redovima preko njegovog polja. U njima se uzgaja grmlje borovnice, koje se ukorenjuje u kompostu na bazi kokosa uvezenom iz Šri Lanke.

- Ako želimo borovnice dobrog kvaliteta, potrebno nam je mesto gde koren može da raste sa kiseonikom i bez stresa. Ali ovo nije rešilo izazov uvođenja voća sa severne hemisfere u vrući i sušni priobalni region Perua.

Biljkama borovnice obično je potrebno hladno vreme - koje dobijate u peruanskim visoravnima, gore u planinama Anda, ali ne i u primorskom regionu. Nakon što je čuo da su borovnice postale veoma profitabilna kultura u Čileu, počeli su da traže sortu koja bi mogla da raste na obali Perua. Bile su im potrebne dve godine testiranja sa 14 različitih vrsta borovnica da pronađu pravu - Biloksi.

Peru sada izvozi oko 270.000 tona borovnica godišnje. Sa toliko dodatnog bobičastog voća koje ulazi na tržište, peruanski proizvođači sada dobijaju samo oko pet dolara po kilogramu, ali su reagovali produžavanjem sezone berbe.

Relativno stabilno vreme na peruanskoj obali omogućilo je nekima od njih da beru tokom cele godine. Gomez dodaje da je "neverovatna stvar" to što se globalna potražnja za borovnicama skoro udvostručila za nešto više od jedne decenije.

Kažu da je uprkos snažnom izvozu 2022. godina bila teška jer su troškovi bili i do 40 odsto veći, najviše zbog više cene đubriva koja je rezultat rata u Ukrajini.

(Telegrafr Biznis)