"Zdrave" granole pune veštačkih šećera: Kompanije vrte milione na račun ultra-prerađene hrane

Vreme čitanja: oko 3 min.

Profesor Erik Milston je otkrio neverovatne činjenice o tome ko finansira razne evropske studije

Foto: Shutterstock

Pre dvadeset godina niko nije čuo za termin ultra-obrađena (prerađena) hrana, ili UPF (ultra-processed foods), ali otprilike polovina stvari koje danas jedemo - napravljena je na taj način.

Od isečenog crnog hleba do gotovih jela i sladoleda, to je grupa namirnica napravljenih sa različitim - ali često značajnim - nivoima industrijske obrade. Korišćeni sastojci, kao što su konzervansi, veštački zaslađivači i emulgatori, obično se ne koriste u kuvanju kod kuće.

- Ultra-prerađena hrana je, na sve to, među najprofitabilnijim prehrambenim proizvodima koje kompanije mogu da naprave - kaže profesorka Marion Nestle, stručnjak za prehrambenu politiku i profesorka ishrane na Univerzitetu u Njujorku.

Velika Britanija je jedan od najvećih potrošača ultra-prerađene hrane po glavi stanovnika u Evropi, a kako raste potrošnja takve hrane, tako raste i stopa dijabetesa i raka, konstatuje BBC.

Neki akademici misle da veza između rasta pomenutih bolesti i prerađene hrane - nije slučajna. Profesor Tim Spektor, profesor epidemiologije na fakultetu King's College London, koji proučava trendove bolesti, rekao je sledeće:

"U poslednjoj deceniji, rastao je broj dokaza da je ultra-obrađena hrana štetna za nas na način na koji nismo mislili da može biti. Govorimo o čitavom nizu karcinoma, srčanih bolesti, moždanog udara, demencije".

U januaru, jedna od najsveobuhvatnijih studija o ultra-prerađenoj hrani - koju je sprovela škola javnog zdravlja Imperial College-a - objavljena je u medicinskom časopisu Lancet. Studija, sprovedena na 200.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, otkrila je da veća potrošnja ultra-prerađene hrane može biti povezana sa povećanim rizikom od razvoja raka u celini, a posebno raka jajnika i mozga.

Foto: Shutterstock

I, od prošlog meseca, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na štetnu, dugotrajnu upotrebu veštačkih zaslađivača – navodeći potencijalne zdravstvene rizike. Prati desetine studija koje povezuju povećanje potrošnje UPF-a sa povećanim rizikom od razvoja ozbiljnih bolesti.

Ali, dokazivanje da određeni sastojci nanose štetu ljudima može biti izazovno, jer postoji niz drugih faktora u našem životnom stilu koji mogu izazvati navedena stanja.

Pri odabiru namirnica, vodite računa ponajviše od tzv. zdravim grickalicama, keksima, ovsenim kašama i granolama, jer kriju "brdo" veštačkih zaslađivača štetnih po zdravlje. Takođe, čitajte etikete na ambalaži hleba, i pažljivo birajte suhomesnate proizvode, namaze, dodatke jelima, soseve. 

Stručnjaci upozoravaju na prisustvo emulgatora koji deluju kao lepak u ultra-prerađenoj hrani, tako da sve sastojke drži "na okupu". Emulgatori su Sveti gral za prehrambenu industriju – oni poboljšavaju izgled i teksturu hrane i pomažu da se produži rok trajanja.

Ono što je najopasnije, ima ih svuda: u majonezu, čokoladi, puteru od kikirikija, mesnim proizvodima. 

Takođe, jedan od najkontroverznijih dodataka u UPF-u je aspartam, veštački zaslađivač koji se koristi kao zamena za šećer u hrani i piću. Dvesta puta je slađi od samog šećera, a promoviše se kao "odlična niskokalorična alternativa" i stavlja u proizvode koji se označavaju kao "zdravi", odnosno "bez šećera".

U poslednje dve decenije je bilo raznih pitanja o njegovoj potencijalnoj šteti, a onda je Svetska zdravstvena organizacija prošlog meseca rekla da je, iako dokazi nisu ubedljivi, zabrinuta kako dugotrajna upotreba aspartama može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i stope smrtnosti.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2013. godine odlučila – nakon što je pogledala sve dostupne dokaze – da je aspartam bezbedan. Britanska agencija za standarde hrane prihvatila je taj stav, a Komitet za toksičnost je pogledao studiju o aspartamu 2013. godine i zaključio da rezultati "ne ukazuju na potrebu za akcijom za zaštitu zdravlja građana".

Međutim, šest godina kasnije, profesor Erik Milston je odlučio da pregleda iste dokaze koje je razmatrala EFSA - da vidi ko je finansirao različite studije.

Otkrio je da su 90% studija koje su branile zaslađivače finansirale velike hemijske korporacije koje proizvode i prodaju aspartam, kao i to da su sve studije koje sugerišu da aspartam može naneti štetu finansirane iz nekomercijalnih, nezavisnih izvora.

(Telegraf Biznis)