Ovi poljoprivrednici bi mogli dobiti 40.000 RSD od države uz jedan uslov: Skupštinski Odbor usvojio zaključak

Zaključak je donet na javnom slušanju ovog Odbora 12. jula, a sadrži Predlog za obezbeđivanje dodatnih sredstava u Upravi za agrarna plaćanja

Skupštinski Odbor za poljoprivredu je na današnjoj sednici usvojio zaključak u vezi sa predlogom za obezbeđivanje dodatnih sredstava Upravi za agrarna plaćanja i da ratari umesto za sertifikovano seme subvenciju koriste za nabavku stočnih grla.

Zaključak je donet na javnom slušanju ovog Odbora 12. jula, a sadrži Predlog za obezbeđivanje dodatnih sredstava u Upravi za agrarna plaćanja kao i 35.000 i dodatnih 5.000 dinara podsticaja po hektaru za ratarsku proizvodnju pod uslovom da po hektaru ratar ima jedno grlo stoke i osim žitarica ima voćarsku ili povrtarsku proizvodnju.

Teme za vas

Kada je reč o drugoj tački sednice na kojoj je planirano Razmatranje informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od 1. jula do 30. septembra prošle godine, odlučeno je da se odloži i održi kada toj sednici budu mogli da prisustvuju i drugi stručni predstavnici, kako bi se detaljno analizirala prošla godina.

Ukoliko bude završen i izveštaj za prvi i drugi kvartal ove godine, i on će, kako je rekao predsednik ovog odbora Marjan Rističević, biti razmatran na istoj sednici.

Rističević je rekao da predlog da subvencije za ratarsku proizvodnju uslovom "pokrivenost svakog hektara stočnim grlom" ima za cilj da podstakne i tako poveća stočarsku proizvodnju, ali i spreči jeftin izvoz žitarica i uvoz mesa i mleka.

- Ratarska mera 35.000 plus 5.000 da bude povezana sa voćem i povrćem i stokom, ali ne nužno, mogu da kupe i seme. Problem je što su postale dominantne strane semenarske kuće, domaća porizvodnja nije vezana za domaća semena. Njima niko ne brani da od subvencije kupe i seme. Ipak, nekoliko udruženja na poslednjem javnom slušanju insistira da bude baš seme, što nam govori da će to biti za strane semenare, a to otvara prostor za uvoz mesa i mleka. Nema proizvodnje mesa i mleka, već dominantno izvoz žitarica - rekao je Rističević.

Biljna proizvodnja će uskoro postati talac ukrajinske politike, dodao je Rističević, jer je ta zemlja prinuđena da prodaje žitarice jeftino, i ne možemo da nateramo EU da srpsku žitaricu plate po višim cenama.

- Prema tome cene će biti identične i preti da ćemo biti kao Ukrajina i da ćemo gubiti ogroman novac i otvoriti uvoz mesa i mleka. Neki naši poljoprivrednici će onda da traže da zabranimo taj uvoz, a to nema efekta kao proizvodnja mesa i mleka. Govori se o Holandiji kao uspešnoj poljoprivrednoj zemlji ali ona ima 3,5 grla po hektaru, a mi tri puta manje - rekao je Rističević.

Ako budemo orijentisani samo na biljnu porizvodnju, dodaje, ako ne povežemo hektare sa uslovnim grlima u stočarstvu, automatski eutanaziramo poljoprivredu.

- Poljoprivredu sam naučio od mog oca, oni su biljnu proizvodnju uvek povezivali u stočarstvu. Vraćali stajsko đubrivo, bez njega degradiramo zemljište - rekao je Rističević.

Narodni poslanik poslaničke grupe SNS Milija Miletić rekao je da je u oblasti poljoprivrede u našoj zemlji u najvećem problemu stočarstvo, bez kojeg, kako je rekao nema razvoja poljoprivrede.

- Bez stočarstva nema razvoja ni ostalih vidova poljoprivredne proizvodnje. Svaki hektar treba da bude vezan i za stočarstvo. Takođe, ljudi koji se bave ratarstvom su veliki radnici, koji obrađuju velike površine, ranije smo imali limit za subvencije od 20 hektara, a sada je taj limit 100 hektara, i dolazi se u situaciju da jaki budu još jači, a manji još slabiji i manje konkurentni. I o tome bi trebalo da se razgovara - rekao je Miletić.

Narodni poslanik poslaničke grupe SNS Dejan Bulatović pozdravio je održavanje javnog slušanja 12. jula i rekao da je kao meštanin sela ponosan na sve što je ovaj skupštinski odbor postigao kroz samo četiri sednice.

- Takvih javnih rasprava bi trebalo da bude i u budućnosti, i nadam se da Marjan (Rističević) to ima u vidu i da ćemo ih imati od jeseni. Važno mi je da na nekoj narednoj sednici govorimo o vremenskim nepogodama, danima imamo preko 40 stepeni, suše. Nadam se da ćemo u narednom periodu govoriti o tome kako da spašavamo šta je ostalo, ali i za ubuduće, jer vreme će biti sve gore i gore - rekao je Bulatović.

On je ukazao na temu odnosno problem vodosnabdevanja, tačnije osposobljavanja kanala.

- Na nekim mestima postoje kanali, ali zbog neangažovanosti lokalnih samouprava su neupotrebljivi. Potrebno je da se malo više koordiniraju lokalne samouprave, da im se kaže šta je bitno, ali i da pomognemo što je moguće više. Osim komunikacije sa ovim odborom imamo i ministra poljoprivrede koji i te kako razume šta znači biti poljoprivrednik - rekao je Bulatović.

Rističević je najavio da će na nekoj od narednih sednica kao tačku, odnosno temu uvesti i pitanja ekologije, i poručio da ukoliko je nekome stalo do ekologije, on na svom primeru nađubravanja treba da pokaže da mu je stalo do ekoloških mera.

Pomoćnik ministra poljoprivrede u Sektoru za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević rekao je da je važna tema u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja suočavanje sa klimatskim promenama, ali i da se naprave kriterijumi po kojima bi se gazdinstva podelila na mala, srednja i velika i time drugačije i adekvatno subvencionisala.

- Da po tome imamo mehanizme, da dajemo svim tim kategorijama. Imamo razne fondove za srednja gazdinstva koja su već stabilna i kreću ka većim, ali za te male - mislim da se oni izgube u širini subvencija i ne mogu da dođu do subvencija koje su im možda nedostižne. Za mene i čovek sa jednom kravom je poljoprivrednik, mali, jer možda u tom trenutku ne može da ima više - rekao je Bogićević.

Narodni poslanik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Tobiaš rekao bi da Javno slušanje koje je održano trebalo da donese neke smenice za agrarni budžet za 2025. godinu, postavio pitanje da li će se nastaviti taj razgovor, i naglasio da je neophodno da se ispoštuju poljoprivredni proizvođači i isplati im se sve što je do sada dogovoreno.

(Telegraf Biznis/Tanjug)