Italija kupila pola miliona tona, a Rumunja 330.000 t, sezona na nivou rekordnih: Evo koliko brašna izvozimo
Do žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca. Do tada imamo pšenicu lanjskog roda za domaće potrebe i za izvoz. U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita, a brašna blizu 180.000 tona.
Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora "Žitounije" Zdravka Šajatovića Zorki Delić za "Dnevnik", trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni prodavali na stranim tržištima. Tokom maja i juna Šajatović očekuje da ćemo uspeti da prodamo još stotinu hiljada tona i ekonomsku godinu zavrišti sa ukupnim izvozom od oko 1,2 miliona tona pšenice.
Teme za vas
Nevidljivi lopovi na benzinskim pumpama: Jedna greška može vas koštati cele plate
Hoće li biti goriva na leto? Stručnjaci otkrili šta nas čeka dok traju pregovori o sudbini NIS-a
Naš najbolji kupac pšenice je Italija, kojoj smo prodali oko 508.000 tona žita, a drugi je Rumunija, gde je otišlo oko 336.000 tona srpske pšenice.
"Ovogodišnjim izvozom za Rumuniju trebalo bi da budemo zadovoljni, jer je u odnosu na ranije godina ta zemlja postala znatno veći uvoznik našeg žita", naveo je Šajatović.
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu je iznosila oko 190 evra po toni, a brašno je vredelo 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice prodaje se za 22,7 dinara. U prošloj žetvi imali smo oko 3,7 miliona tona hlebnog zrana, a domaći prosečan prinos bio je oko 5,9 tona po hektaru, sa oko 600.000 hektara.
Ukoliko toliko budemo imali žita i u ovoj žetvi, imaćemo ga znatno više od domaćih potreba i potražnje na stranim tržištima. Ali u tim procenama, naveo je Šajatović, treba biti oprezan.
"Mada su ostala nepuna dva meseca do nove žetve, nezahvalno je prognozirati kvalitet novog zrana i prinose. Kiša bi dobro godila svim usevima i od nje će zavisiti koliko ćemo imati novog roda. Za sada se najavljuju manji prinosi pšenice u Francuskoj, Americi, Kanadi i Australiji, upravo zbog suše", istakao je Šajatović.
Brašno za komšiluk
Brašno su kupovali naši tradicionalni kupci, u prvom redu Bosna i Hercegovina, koja je istovremeno bila dobar uvoznik i pšenice. Brašno smo prodavali i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru.
U BiH smo prodali više od 58.700 tona brašna, a sa pšenicom ukupno u izvoz je iz Srbije otišlo više od 153.475 tona naše prehrambene robe.
(Telegraf.rs/Dnevnik)