Lopovi krenuli na „crveno zlato“! Malinari uvode noćne straže i kamere da sačuvaju rod

Berba maline u zapadnoj Srbiji ulazi u završnicu, ali proizvođači ove godine ne brinu samo o vremenu, rodu i otkupnoj ceni. Sve veći problem postale su krađe u zasadima, zbog čega pojedini malinari uvode noćna dežurstva i razmišljaju o dodatnom video-nadzoru, kako prenosi RINA.

Poslednjih dana beleže se sve češći slučajevi nestanka plodova tokom noći, naročito na parcelama koje su udaljene od kuća i naseljenih mesta.

Teme za vas

Kamere kao način da se sačuva mukotrpan rad

Mladi proizvođač iz Kotraže Tanasije Milićević kaže da krađe nisu novost, ali da ih najviše ima upravo onda kada je cena maline dobra.

Prema njegovim rečima, lopovi uglavnom ne mogu da oberu ceo zasad, ali uzimaju ono najkvalitetnije - najkrupnije i najbolje plodove. Najugroženije su parcele koje su izdvojene i gde nema ljudi, pa proizvođači sve češće postavljaju kamere kako bi zaštitili ono što su mesecima negovali.

Ipak, ovogodišnja sezona malinarima je donela i razloge za zadovoljstvo.

Milićević navodi da su vremenski uslovi bili povoljni, da je bilo dovoljno padavina i da je prinos dobar. Kako kaže, ostaje samo da se cena još malo koriguje kako bi proizvođači bili u potpunosti zadovoljni.

Jedna od boljih godina za rod maline

Da je godina za malinu jedna od boljih potvrđuje i agronom Miloš Vujisić, koji ističe da je dobar raspored padavina pomogao i zasadima koji nisu bili u najboljoj kondiciji.

Prema njegovoj oceni, malina je ove godine odlično rodila, posebno u poređenju sa prošlogodišnjom sušom, a dobar rod očekuje se u čitavoj zapadnoj Srbiji.

Upravo zbog toga raste i potreba za zaštitom zasada. Vujisić smatra da je preventiva danas neophodna, posebno na parcelama koje su udaljene od naseljenih mesta. Postavljanje kamera, kako navodi, jedan je od najsigurnijih načina da se smanji broj krađa.

Briga da se sačuva rod koliko i otkupna cena

Za malinare to znači da sezona više ne podrazumeva samo berbu i dogovor oko otkupne cene. Kada je rod dobar, a plod ima visoku vrednost, proizvođači moraju da vode računa i o tome kako da sačuvaju svaki kilogram do predaje.

Malina se u Srbiji godinama naziva „crvenim zlatom“, a ovogodišnja sezona pokazuje zašto taj nadimak nije samo fraza. Kada dobro rodi i kada cena postane dovoljno privlačna, vrednost zasada raste toliko da pojedini proizvođači moraju da ih čuvaju gotovo kao imovinu pod ključem.

(Telegraf Biznis/RINA)