Može da rađa decenijama, ali prihod ne dolazi odmah: Da li se u Srbiji isplati zasad oraha?

Orah se često pominje kao jedna od poljoprivrednih kultura koja može da donese dobru zaradu, ali put od sadnice do ozbiljnog prihoda nije ni kratak ni jeftin. Za one koji razmišljaju o podizanju zasada, računica pokazuje da je reč o ulaganju koje rezultate daje tek na duži rok.

Početno ulaganje u hektar zasada oraha u Srbiji kreće se između 4.000 i 8.000 evra, u zavisnosti od izbora sadnica, pripreme zemljišta, sistema za navodnjavanje i drugih troškova.

Teme za vas

Koliko košta podizanje zasada?

Jedna od prvih stavki su sadnice, čija se cena kreće oko 1.200 do 1.300 dinara po komadu. Međutim, početni trošak nije jedino o čemu budući proizvođači moraju da vode računa.

Potrebno je pripremiti zemljište, obezbediti odgovarajuću negu zasada, a poželjno je računati i na sistem za navodnjavanje. Zbog toga konačna suma potrebna za pokretanje proizvodnje može značajno da varira.

Prednost oraha je, međutim, što jednom formiran zasad može da traje decenijama, zbog čega se ova proizvodnja pre može posmatrati kao dugoročna investicija nego kao način za brzu zaradu.

Kada stiže prvi ozbiljniji novac?

Upravo je vreme jedan od najvažnijih faktora u ovoj računici. Orah ne donosi pun rod odmah nakon sadnje, pa je potrebno nekoliko godina strpljenja pre nego što zasad počne ozbiljnije da doprinosi kućnom budžetu.

Kada dostigne punu rodnost, prema podacima koje navodi Kamatica, prinos može da se kreće od oko 2,5 do 4,2 tone po hektaru, u zavisnosti od sorte, uslova proizvodnje i primenjene agrotehnike.

Dodatnu težinu računici daje cena proizvoda. Očišćeni orah se tokom jula 2026. na domaćem tržištu prodavao po cenama od približno 900 do 1.200 dinara po kilogramu.

Naravno, prihod nije isto što i zarada. Od ukupne vrednosti proizvodnje potrebno je odbiti troškove održavanja zasada, zaštite, berbe, čišćenja, skladištenja i plasmana proizvoda.

Posao za one koji mogu da čekaju

Zbog dugog perioda potrebnog da stabla dostignu ozbiljnu rodnost, uzgoj oraha nije posao za proizvođače kojima je potreban brz povrat uloženog novca.

Sa druge strane, dug životni vek zasada i tržišna vrednost ploda daju ovoj proizvodnji drugačiju računicu od jednogodišnjih kultura. Kada zasad jednom uđe u punu rodnost, može da donosi prinose tokom velikog broja godina.

Zato odgovor na pitanje da li se uzgoj oraha u Srbiji isplati nije jednostavno „da“ ili „ne“. Potrebni su početni kapital, odgovarajuće zemljište i, možda najvažnije, strpljenje. Ko očekuje zaradu preko noći mogao bi da se razočara, ali za one koji razmišljaju godinama unapred, orah može da predstavlja zanimljivu dugoročnu poljoprivrednu investiciju.

(Telegraf Biznis/Kamatica)