Kakav med se prodaje na pijacama? Laboratorijske analize pokazale važne rezultate koji zabrinjavaju

Kupovina meda na pijacama i pored puteva može da bude rizičnija nego što potrošači misle. Laboratorijska ispitivanja u Bosni i Hercegovini pokazala su da je čak 83 odsto analiziranih uzoraka sa sivog tržišta imalo ekstremno povišene vrednosti jednog od ključnih pokazatelja kvaliteta meda.

Stručnjaci upozoravaju na nepravilnu obradu, prodaju bez deklaracija i nelojalnu konkurenciju koja ugrožava domaće pčelare.

Teme za vas

Prema podacima Zavoda za hranu i veterinarstvo Kantona 10, u uzorcima prikupljenim na pijacama i uz saobraćajnice širom Bosne i Hercegovine otkrivene su vrednosti hidroksimetilfurfurala (HMF) koje su višestruko premašivale dozvoljenu granicu.

Kako prenosi Klix.ba, na ozbiljne probleme u prometu meda upozorio je rukovodilac Laboratorije za analitičku hemiju i ispitivanje rezidua pomenutog zavoda.

Šta su pokazale analize?

U uzorcima meda sa sivog tržišta izmerene su vrednosti HMF-a između 364,8 i 552,96 miligrama po kilogramu, dok je najviša dozvoljena vrednost 40 miligrama.

To znači da su pojedini uzorci imali koncentracije ovog jedinjenja i više od deset puta iznad dozvoljene granice.

Povišen HMF može da ukaže na preterano zagrevanje meda ili njegovo nepravilno skladištenje. Međutim, sam taj nalaz nije dovoljan da se utvrdi da je med falsifikovan dodavanjem šećernog sirupa.

Kod značajnog broja spornih uzoraka ustanovljene su i izuzetno niske vrednosti prolina, aminokiseline koja se koristi kao jedan od pokazatelja zrelosti i autentičnosti meda.

Dok propisani kriterijum zahteva više od 180 miligrama prolina po kilogramu, u analiziranim spornim uzorcima izmereno je svega 2,51 do 11,75 miligrama.

Ovakvi rezultati dodatno otvaraju pitanje kvaliteta i porekla meda koji se prodaje izvan kontrolisanih trgovinskih tokova.

Svaki peti uzorak nije zadovoljio kriterijume

Problem nije ograničen samo na neformalna prodajna mesta.

Tokom 2025. godine laboratorija je ispitala 80 uzoraka meda domaćih proizvođača iz Federacije BiH, koje su na analizu dostavljali građani i pčelarska udruženja. Čak 21 odsto uzoraka nije ispunilo propisane parametre kvaliteta.

Najčešće nepravilnosti odnosile su se na povećan sadržaj HMF-a, odstupanja u kiselosti i preveliku količinu vode.

Ipak, važno je naglasiti da uzorci dostavljeni na ispitivanje ne predstavljaju nužno reprezentativan presek celokupnog tržišta meda.

Može li kupac da prepozna pravi med?

Jedan od najvećih problema jeste to što kupci često veruju da kvalitet meda mogu da provere jednostavnim kućnim trikovima.

Prema rečima Čelana, popularne metode poput okretanja tegle i posmatranja vazdušnog mehura ili proveravanja oblika koji med pravi na keramičkoj površini nisu pouzdani pokazatelji autentičnosti.

Bez odgovarajuće laboratorijske analize prosečan potrošač teško može sa sigurnošću da utvrdi da li je med falsifikovan.

Zato stručnjak savetuje kupovinu od proverenih pčelara, čiji je kvalitet poznat kupcima, kao i obraćanje pažnje na deklaraciju i podatke o proizvođaču.

Poseban problem predstavljaju proizvodi koji se prodaju bez odgovarajućih oznaka i mogućnosti praćenja porekla.

Jeftin med ugrožava i poštene proizvođače

Pored zaštite potrošača, pitanje kvaliteta meda ima i ozbiljnu ekonomsku dimenziju.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, tokom 2025. godine u ovu zemlju uvezeno je 478,3 tone meda, ukupne vrednosti približno 1,89 miliona evra. Istovremeno, izvezeno je svega 11,2 tone, vredne oko 176.000 evra.

Na pojedinim neformalnim prodajnim mestima med se nudi po cenama od približno 7,70 do 10,20 evra, što privlači kupce koji nastoje da uštede.

Međutim, prodaja proizvoda sumnjivog kvaliteta, posebno bez deklaracija i jasnog porekla, stvara dodatni pritisak na pčelare koji ulažu u pravilnu proizvodnju i kontrolu kvaliteta.

Domaći med ima veliki potencijal

Uprkos problemima na sivom tržištu, Čelan ističe da višegodišnja laboratorijska ispitivanja potvrđuju visok kvalitet meda proizvedenog u Bosni i Hercegovini.

Prednosti domaćeg meda povezuje sa raznovrsnim medonosnim biljem, očuvanim prirodnim područjima i povoljnim uslovima za pčelarstvo.

Ipak, proizvođači se suočavaju i sa drugim izazovima, među kojima su dugotrajne suše i rani mrazevi, koji negativno utiču na prinose. Zbog toga stručnjaci ukazuju na značaj redovnih kontrola, zaštite geografskog porekla i boljeg predstavljanja domaćih proizvoda.

Za potrošače je poruka jasna: izgled, gustina ili popularni kućni testovi nisu garancija kvaliteta meda, dok su provereno poreklo i odgovarajuća kontrola mnogo pouzdaniji pokazatelji.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)