Jevrosimović o "Bolcmanovom mozgu": Zašto lideri ne smeju verovati prividnom redu u moru podataka

U svetu savremenog biznisa, gde se odluke donose na osnovu algoritama i beskonačnih nizova podataka, granica između stvarne tržišne prilike i statističke slučajnosti postaje sve tanja. Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, nedavno je na svom LinkedIn profilu otvorio fascinantno pitanje kroz koncept "Bolcmanovog mozga", nudeći duboku filozofsku podlogu za razumevanje percepcije, realnosti i rizika u složenim sistemima.

Teme za vas

Haos, red i poslovna predvidljivost

Koncept koji je postavio fizičar Ludwig Boltzmann sugeriše da u beskonačnom vremenu haos može, čisto slučajno, stvoriti privid savršenog reda. Jevrosimović citira suštinu ovog paradoksa:

"U univerzumu koji traje beskonačno dugo, haos može povremeno, čisto slučajno, stvoriti red. U takvom okruženju, nije nemoguće da se čestice spontano organizuju u izuzetno kompleksne strukture."

U poslovnoj strategiji, ovo je direktno primenljivo na interpretaciju tržišnih trendova. Često se dešava da kompanije u nasumičnim fluktuacijama tržišta vide "obrazac" ili "strukturu" (svoj Bolcmanov mozak) i na tome grade milionske strategije, ne shvatajući da je taj red samo privremena statistička anomalija, a ne održiv trend.

Paradoks sećanja i "Data-Driven" zablude

Jedan od najopasnijih elemenata ovog koncepta jeste funkcionalnost takve svesti koja, uprkos tome što je nastala iz haosa, poseduje sopstvena "sećanja".

"Takav 'mozak' bi mogao biti potpuno funkcionalan: sa svešću, mislima i sećanjima. Ali ključni problem je u tome što ta sećanja ne bi imala stvarno poreklo. Bila bi samo rezultat slučajnog rasporeda čestica."

Prevedeno na jezik moderne ekonomije, ovo upozorava na opasnost od veštačke inteligencije i Big Data analitike koje nisu utemeljene u realnom kontekstu. Ako sistem generiše zaključke (sećanja) na osnovu korelacija koje nemaju uzročno-posledičnu vezu, biznis lideri se oslanjaju na "sećanja" koja nemaju stvarno uporište u tržišnoj logici.

Pitanje percepcije u kriznom menadžmentu

Jevrosimović ističe da ovaj naučni paradoks zapravo testira našu sposobnost da verujemo sopstvenim instrumentima i percepciji:

"Pitanje naše stvarnosti mnogo je dublje nego što mislimo. Ne da li je univerzum realan, već koliko možemo verovati sopstvenoj percepciji."

U kriznim situacijama ili periodima velike tržišne transformacije, ključna veština vrhunskog menadžmenta nije samo prikupljanje informacija, već kritička evaluacija njihove izvornosti. Strategija koja izgleda savršeno logično može biti samo "Bolcmanov mozak" vašeg analitičkog tima – proizvod slučaja koji će nestati jednako brzo kao što je i nastao.

Zaključak za lidere

Lekcija koju Veselin Jevrosimović donosi iz domena kosmologije u domen biznisa jasna je: istinski održivi sistemi ne nastaju slučajnim poravnanjem čestica (ili tržišnih okolnosti), već kroz svesnu izgradnju strukture.

U svetu gde je "lakše da nastane prividna svest nego čitav uređen univerzum", biznis lideri moraju biti čuvari autentičnosti, stalno preispitujući da li su njihove poslovne pobede plod strateškog poretka ili samo statistička šala u beskonačnom haosu globalnog tržišta.

Više čitajte OVDE.

(Telegraf Biznis)